Ovako se išlo na odmor u SFRJ: Kako je radnički turizam cvetao i zašto je PROPAO?

Ono koji su imali priliku da odrastaju u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), dobro pamte letovanja i zimovanja u odmaralištima preduzeća u kojima su radili njihovi roditelji a koja su se mogla pronaći širom zemlje. Odlazak sa porodicom na odmor tada nije bio luksuz za manjinu, već dostupno pravo radnika.

Državna preduzeća širom bivše zemlje posedovala su sopstvena odmarališta - često na jadranskoj obali ili u popularnim planinskim centrima - koja su omogućavala zaposlenima i njihovim porodicama pristupačan i organizovan godišnji odmor.

Teme za vas

Foto: printskrin/youtube.com/@Balkanberater

Kako je sve funkcionisalo?

Odmarališta su gradila velika društvena preduzeća – fabrike, rudnici, železare, banke, železnica, pa čak i škole i domovi zdravlja. Na primer, veliki sistemi poput "Energoprojekta", "Železnica“, "Jugopetrola" ili "Crvene Zastave" imali su odmarališta u Crnoj Gori, Dalmaciji, Sloveniji, ali i na planinama kao što su Zlatibor, Kopaonik i Jahorina.

Foto: printskrin/youtube.com/@Balkanberater

Pravo na korišćenje odmarališta imali su svi radnici preduzeća, a boravci su organizovani kroz sindikat.

Cena boravka bila je subvencionisana a izbor korisnika vršen je prema određenim kriterijumima – na primer, prednost su imali samohrani roditelji, porodice sa više dece ili radnici sa dužim stažom.

U odmaralištima su postojali standardizovani uslovi: skromne, ali čiste sobe, restoran sa toplim obrocima, animacija za decu, kulturno-zabavni program i organizovani izleti.

Ovakav vid "radničkog turizma" bio je oblik socijalne politike i deo šireg sistema brige o radniku.

Troškovi odmora

Troškovi boravka u radničkim odmaralištima bili su simbolični. Desetodnevni boravak na moru za porodicu koštao je otprilike koliko je iznosio regres za godišnji odmor, koji je redovno isplaćivan radnicima.

Foto: printskrin/youtube.com/@Balkanberater

Plaćanje je često bilo omogućeno preko sindikata, na rate, čime se dodatno olakšavalo finansijsko opterećenje za radnike.

Rang liste i dodela termina

Zbog velike potražnje, posebno tokom letnjih meseci, termini za odmor u odmaralištima dodeljivani su putem rang lista. Kriterijumi za rangiranje uključivali su radni staž, broj članova porodice, socijalni status i druge faktore.

Ovaj sistem je imao za cilj da obezbedi pravednu raspodelu termina među radnicima, ali su se povremeno javljale kritike zbog neujednačenosti i mogućih zloupotreba u procesu dodele .

Foto: printskrin/youtube.com/@Balkanberater

Nakon 1965. godine, u skladu sa načelima radničkog samoupravljanja, preduzeća su samostalno odlučivala o raspodeli sredstava za odmor, što je dovelo do razlika u kvalitetu i dostupnosti odmarališta među različitim firmama.

Jugoslovenski model

Model radničkog turizma u SFRJ nije nastao potpuno samostalno, već je delimično inspirisan praksama iz drugih socijalističkih zemalja, pre svega iz Sovjetskog Saveza, ali i iz zapadnoevropskih socijaldemokratskih država koje su još početkom 20. veka razvijale ideju organizovanog odmora za radničku klasu.

Ipak, ono što je učinilo jugoslovenski model jedinstvenim jeste kombinacija državnog socijalizma i radničkog samoupravljanja. Odmarališta su bila u vlasništvu samih preduzeća ili sindikalnih organizacija, a finansirala su se delom iz fondova za socijalnu zaštitu i delom iz samodoprinosa radnika. Time se radnički turizam uklopio u širi model samoupravnog socijalizma, koji je bio specifičnost jugoslovenskog sistema.

Konačni kraj

Nakon raspada SFRJ, sudbina mnogih radničkih odmarališta bila je prilično slična širom bivše Jugoslavije. Većina tih objekata je propala, privatizovana, prodata ili prepuštena zaboravu.

(Telegraf Biznis)