Čuveni rudnik posle 145 godina pred zatvaranjem: Gigant snabdevao ugljem celu SFRJ, ali sad mu se bliži kraj

U Bosni i Hercegovini je u toku energetska tranzicija i proces dekarbonizacije, što neminovno vodi ka reorganizaciji i zatvaranju rudnika širom zemlje. Prvi rudnik koji ide ka potpunom zatvaranju je Rudnik mrkog uglja Zenica, što kod radnika izaziva sve veću neizvesnost i strah za budućnost.

Iako je odluka o prekidu rada trenutno suspendovana, u rudniku gotovo da i nema proizvodnje. Preostalih 530 radnika, od nekadašnjih više od hiljadu, uglavnom je angažovano na poslovima inspekcije jama i izvlačenja vredne opreme.

Teme za vas

Plan za zatvaranje rudnika uključuje isplatu otpremnina, preusmeravanje radnika u druge rudnike, slanje na biro i penzionisanje starijih radnika. Međutim, mladi radnici sve su manje skloni da veruju u ta obećanja.

Zatvaranje RMU Zenica odvija se kroz projekat pravedne tranzicije, za koji je Vlada Federacije BiH uz podršku Svetske banke osigurala 150 miliona KM. Deo sredstava namijenjen je za socijalno zbrinjavanje radnika, dok će se drugi dio koristiti za programe prekvalifikacije i ekonomske alternative za lokalne zajednice.

Već ranije je izdvojeno 40 miliona KM za zbrinjavanje 199 radnika koji nisu bili direktno uključeni u proizvodnju.

U međuvremenu, u rudniku se intenzivno radi na izmještanju opreme, uključujući širokomehanizovani čelni sistem, koji će biti prebačen u Rudnik Kreka. RMU Zenica nije uspeo da preživi brojne pokušaje restrukturiranja i finansijske konsolidacije, a njegovo gašenje simbolizuje  kraj jednog industrijskog poglavlja u Zeničko-dobojskom kantonu.

Ugalj se u RMU Zenica vadio od 1880. godine, do 7. marta 2024. i obustave proizvodnje u jami Raspotočje, jedine koja je do tada bila aktivna.

(Telegraf.rs/Crna hronika)