IZVOZNO BLAGO ZAPALILO REGION: Hrvatska i Srbija u borbi za bilje koje svi žele

Pod organskom proizvodnjom u Srbiji nalazi se svega dva odsto lekovitog bilja, zbog čega bi u budućnosti trebalo raditi na razvoju tog sektora, izjavila je u utorak posebna savetnica ministra poljoprivrede Tatjana Brankov na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

- Sektor hortikulture nije dovoljno razvijen. Postoji potražnja za tim proizvodima, mi u velikoj meri zadovoljavamo izvoz – 30 miliona evra bio je trgovinski deficit prošle godine. Nešto povoljnija situacija je kod lekovitog bilja, gde imamo suficit od pet miliona evra - rekla je Brankov na konferenciji "Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi".

Teme za vas

Brankov je dodala i da će ministarstvo nastaviti da podržava ovu vrstu proizvodnje.

- Nekoliko je prioriteta koje treba forsirati u narednih 10 godina – potrebno je podsticati i urbano vrtlarstvo, alternativne i egzotične vrste, kao i mapiranje područja koja se bave hortikulturnom proizvodnjom - istakla je ona.

Rukovodilac grupe za voće, povrće i alkoholna pića u Sektoru za poljoprivrednu politiku, Kolinda Hrehorović, naglasila je da je današnja konferencija bila usmerena pre svega na mere koje treba ojačati kako bi Srbija bila konkurentna u oblasti hortikulture.

- Prva prezentacija odnosi se na trenutno stanje hortikulture. Predstavićemo stanje statističkih podataka i spoljnotrgovinske razmene. Drugi deo prezentacije odnosi se na delove koji nisu dovoljno iskorišćeni, odnosno na mere podrške koje ministarstvo daje za ovaj sektor - rekla je Hrehorović.

Hrehorović je objasnila i da u Srbiji postoje dve kategorije cveća – u Vojvodini plantažno i lekovito, dok drugo čini samoniklo cveće u brdsko-planinskim krajevima, koje ima veliki potencijal.

Hrvatska takođe beleži rast

Direktor Instituta za lekovito bilje, Milan Lukić, istakao je da tržište u Srbiji nije na zavidnom nivou, uzimajući u obzir da je Srbija osamdesetih godina bila jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja.

- Institut slavi 77 godina postojanja, zapošljava više od 150 radnika, s mnogo proizvoda koje izvozimo. Imamo nameru da plasiramo proizvode i na tržište EU, ali imamo problem sa radnom snagom - zaključio je Lukić.

U Hrvatskoj se proizvodnja lekovitog bilja takođe razvija, posebno u oblastima sa čistom životnom sredinom i tradicionalnom praksom uzgoja. Među najzastupljenijim vrstama su kamilica, lavanda, smilje, nana i žalfija, koje se uzgajaju i prerađuju u brojne proizvode poput eteričnih ulja, čajeva i kozmetike.

Hrvatska ima dugu tradiciju korišćenja bilja u narodnoj medicini, što dodatno podstiče interesovanje za očuvanje i komercijalizaciju tih kultura.

Organska proizvodnja u sektoru lekovitog bilja u Hrvatskoj beleži stalan rast, iako i dalje zauzima relativno mali udeo u ukupnoj poljoprivredi. Potražnja na domaćem i inostranom tržištu za ekološki sertifikovanim proizvodima podstiče proizvođače da pređu sa konvencionalne na organsku proizvodnju.

Država i Evropska unija nude brojne podsticaje i programe podrške, naročito za male proizvođače u ruralnim sredinama, što doprinosi održivom razvoju tog sektora.

Posebno se izdvajaju regioni poput Dalmacije i Istre, gde klimatski uslovi i zemljište omogućavaju visokokvalitetan uzgoj aromatičnog i lekovitog bilja. Uzgoj se često kombinuje sa turizmom i edukacijom kroz posete plantažama, radionice i promociju domaćih proizvoda. Takav integrisani pristup ne samo da doprinosi razvoju sela, već i jača svest potrošača o značaju održive i zdrave proizvodnje.

(Telegraf Biznis/Dnevno)