Nemačka menja penzioni sistem iz korena! Evo šta donosi reforma koja će uticati i na mnoge Srbe

Nakon prvog sastanka koalicionog odbora, CDU/CSU i SPD predstavili su "Hitni akcioni plan" sa 62 podtačke, podeljene u pet kategorija, među kojima su "Investiciona ofanziva" i "Novi privredni rast". Lider SPD-a i potpredsednik vlade Lars Klingbeil istakao je da koalicija želi "stvarno ubrzati tempo".

Predsednik CSU-a Markus Söder podržao je ovaj cilj sloganom "Brzo, brzo, brzo" i dodao:

Teme za vas

- Cilj je da već do leta bude jasno da je Nemačka danas drugačija nego pre.

Velika mirovinska reforma pod Mercovom vladom

Na poslednjoj strani akcijskog plana nalaze se ključne stavke za početak velike mirovinske reforme, uključujući dva projekta CDU-a i CSU-a: aktivnu mirovinu i mirovinu za rani početak rada. Oba su već predviđena koalicionim sporazumom, a planirani početak je 1. januar 2026. godine.

Aktivna mirovina ima za cilj da rad u starosti učini privlačnijim. Vlada kancelara Friedricha Merca najavljuje da će penzioneri koji nastave da volontiraju moći da primaju do 2.000 evra mesečno oslobođeno poreza.

Povratak na posao posle penzije bez prepreka

Ukinuće se zabrana prethodnog zaposlenja, što će omogućiti penzionerima lakši povratak kod bivšeg poslodavca nakon dostizanja standardne penzione dobi.

Standardna penzija će se od 2024. godine postepeno povećavati u dvomesečnim intervalima, da bi za one rođene 1964. ili kasnije iznosila 67 godina.

Prednosti aktivne mirovine

Stručnjaci ističu da osim poreskog oslobođenja, aktivna mirovina omogućava starijima da duže uplaćuju u penzijski sistem, što može rezultirati većom penzijom.

Ipak, postoje i kritike — aktivna mirovina u suštini podseća na fleksibilnu mirovinu uvedenu 2017. godine, koja već omogućava raniji odlazak u penziju uz nastavak rada, ali sa smanjenom penzijom.

Sumnje i kritike oko aktivne mirovine

Pravnici upozoravaju da aktivna mirovina ne rešava problem osoba koje ne mogu da rade zbog zdravstvenih razloga nakon dostizanja penzionog doba.

Takođe, raniji penzioneri koji rade i primaju platu moraju plaćati porez, za razliku od novih penzionera koji će imati poreske olakšice. Postavlja se pitanje zašto i njima ne bi pripadalo isto pravo na poresko oslobođenje.

Mirovina sa ranijim početkom rada i štedni računi za decu

Pored aktivne mirovine, vlada planira i sistem štednje za mirovinu sa ranijim početkom. Za svako dete od 6 do 18 godina koje pohađa školu, država će uplaćivati 10 evra mesečno na privatni štedni račun za mirovinu.

Pošto dete napuni 18 godina, moći će da nastavi da uplaćuje dodatne doprinose, sa godišnjim maksimumom. Prinosi sa računa biće oslobođeni poreza do momenta odlaska u penziju, a sredstva će se isplaćivati po dostizanju standardne penzione dobi.

(Telegraf Biznis/Fenix)