U Danskoj u penziju sa 67 godina, u Turskoj žene sa 49, a muškarci sa 52 godine

Danski parlament je usvojio zakon kojim se starosna granica za odlazak u penziju do 2040. godine podiže na 70 godina, što će biti najviše u Evropi, a kako se navodi u najnovijem broju "Glasa osiguranika", glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), ta granica u Danskoj je kao i u više evropskih zemalja sada 67 godina, dok recimo u Turskoj žene u penziju idu sa 49 godina a muškarci sa 52 godine.

Danska je još 2006. godine starosnu granicu za penzionisanje vezala za očekivani životni vek i revidirala je svakih pet godina, pa će se ona sa sadašnjih 67 godina, do 2030. godine povećati na 68 godina a do 2035. na 69 godina.

Starosna granica za penzionisanje od 70 godina primenjivaće se na sve osobe rođene posle 31. decembra 1970. godine.

Starosna dob za penzionisanje, ističe se u "Glasu osiguranika" varira širom Evrope, pa su mnoge države poslednjih godina povećale starosnu granicu kako bi pratile duži životni vek i rešile budžetske deficite.

"Pre odluke danskog parlamenta, u Evropi su najviše starosne granice za penzionisanje – 67 godina – imale Bugarska, Grčka, Italija, Holandija, Norveška i Island, mada je u većini zemalja Evropske unije i dalje uobičajeno penzionisanje sa 65 godina", navodi se u tekstu i dodaje da je prosečna starosna dob za penzionisanje u EU sada 64,7 godina za muškarce i 63,8 godina za žene.

Prema predviđanjima OECD, do 2060. ona će se približiti dobi od 67 godina, a u nekoliko zemalja će dostići 70 ili više godina.

U širim evropskim okvirima kao značajan izuzetak, ističe se Turska, u kojoj se žene penzionišu sa samo 49 godina a muškarci sa 52.

U nameri da obezbede dugoročnu finansijsku održivost penzijskog sistema više zemalja sprovodi ili planira penzijske reforme, a među njima je i Italija, koja kako se navodi, na penzije troši više nego bilo koja druga zemlja u Evropi osim Grčke.

Nacionalni institut za socijalno osiguranje procenio je da će javni rashodi za penzije u 2025. dostići 289,35 milijardi evra, odnosno 15,3 odsto BDP-a a Ministarstvo finansija predviđa da će ovi izdaci premašiti 17 odsto BDP-a do 2040.

Nepopularna reforma, tzv. zakon Fornero, usvojena na vrhuncu finansijske krize krajem 2011. godine postepeno je povećavala zakonsku starosnu granicu za penzionisanje na 67 godina, uz najmanje 20 godina uplaćenih doprinosa.

Premijerka Italije Đorđa Meloni nije ukinula zakon Fornero, kao što je obećala u kampanji, ali u Italiji postoje i opcije prevremenog penzionisanja kad godine života i godine radnog staža u zbiru dostignu zakonski uslov.

Italijanska vlada razmatra penzijsku reformu koja bi mogla da počne da se primenjuje

već od 2026. godine.

Starenje nemačkog stanovništva sve više opterećuje penzijski sistem ove zemlje.

Generacija rođene između 1955.i 1969. godine, kada je stopa nataliteta bila na rekordno visokom nivou, odlazi u penziju a radna snaga ne raste istom stopom.

Značajan deo saveznog budžeta ide na podršku javnom penzijskom sistemu, koji je obavezan samo za zaposlene, a nova ministarka rada, Berbel Bas uzburkala je javnost predlogom kako da se to popravi.

Ona je iznela staru ideju da se druge kategorije uključe u finansiranje penzijskog osiguranja a to su državni službenici, poslanici i samozaposleni, pri čemu državni službenici i samozaposleni

čine oko 12 odsto radno sposobnog stanovništva.

Nova vlada je pristala da se osnuje tzv. "penzijska komisija" i da se iznesu predlozi za reforme, jer perspektiva svakako nije dobra, pošto je početkom šezdesetih godina prošlog veka bilo šest aktivno osiguranih radnika na svakog penzionera a sada je taj odnos 2:1 i dalje opada.

Luksemburg je takođe jedna od zemalja u kojoj se vode žestoke debate o reformi penzijskog

sistema. Država se suočava sa sve većim troškovima za penzije, ali se sindikati, koji su

formirali čvrst front, protive hitnim akcijama i favorizuju umerene promene.

Starosna granica za odlazak u penziju u Srbiji ove godine je za žene 63 godine i 10 meseci a za muškarce 65 godina.

Shodno zakonskim propisima, starosna granica za penzionisanje žena će se narednih godina podizati za po dva meseca godišnje, pa će se od 2032. godine i žene i muškarci penzionisati sa navršenih 65 godina života.

(Telegraf.rs/Tanjug)