Srpkinja imala sjajan posao u inostranstvu, pa donela dramatičnu odluku: Openspejs zamenila seoskim kućama

U srcu prve ekološke opštine Srbije, Sokobanje, nalazi se selo koje je postalo simbol povratka prirodi i zajedništvu. Vrmdža – prvo eko-selo u zemlji – danas je živi primer kako izgleda kad ljudi odluče da grade život po sopstvenim pravilima, daleko od gradskog haosa.

U poslednjih petnaest godina, ovo selo podno Rtnja privuklo je desetine porodica iz velikih gradova koje su ovde pronašle mir, svrhu i snagu zajednice. Umesto buke i stresa, ovde vlada tišina, priroda i duh solidarnosti koji, kako meštani kažu, "vraća stostruko svakom ko u selo uloži bar deo sebe".

Teme za vas

U Vrmdži se "čuje tišina"

- Ovde nema agresivnih zvukova, svetlosnog zagađenja ni gužve. Čula se ovde resetuju i revitalizuju - kažu novi meštani, koji sve češće ističu kako su se u gradovima udaljili od suštine života. U Vrmdži su je ponovo pronašli.

Iako ovakvih prirodnih sela ima širom Srbije, Vrmdža se izdvaja po snažnoj zajednici. Novi doseljenici i stari meštani zajedno obnavljaju duh zajedništva kroz uzajamnu pomoć i ulaganje u lokalne projekte.

"Zidam kuće koje dišu"

Jedna od onih koje su donele novu energiju Vrmdži je arhitektkinja Kristina Kljajić (44), koja se iz gradskog života potpuno preorijentisala na održivu gradnju i očuvanje starih kuća.

- Shvatila sam da taj život gde se brzo gradi i brzo živi – nije za mene - kaže Kristina, koja je posle života u Novom Sadu, Lucernu i Podgorici, odlučila da svoje dve ćerke podiže u prirodi.

Učestvovala je u obnovi brojnih starih kuća – nekih i starijih od jednog veka – a danas obučava i druge da grade pomoću zemlje, drveta, slame, kamena i peska.

"Hrastove grede danas bacaju u peć, a vrede kao zlato"

Kristina ističe da je mnogo isplativije obnavljati nego zidati iz temelja. U starim kućama nalaze se materijali neprocenjive vrednosti – ali to retko ko prepoznaje.

- Hrastove grede koje su ljudi ručno tesali sada često završavaju kao ogrev, a u inostranstvu se prodaju za ozbiljan novac - napominje ona.

Kuća za 5.000 evra – ali pravo bogatstvo je u načinu života

- Na jugoistoku Srbije još uvek možete kupiti kuću sa imanjem za svega 5.000 evra. Sve zavisi od toga kakav komfor želite - kaže Kristina i dodaje da kuće građene od prirodnih materijala „dišu“, za razliku od onih od betona i gipsa, u kojima se zadržava vlaga i razvija memla.

- Takvi uslovi mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema. Ljudi danas sve više shvataju važnost zdravog prostora - ističe.

Digitalni nomadi i bežanje od civilizacije

Kristina kaže da sve više digitalnih nomada, posebno obrazovanih ljudi iz gradova, odlučuje da život započne u seoskoj tišini.

- To su ljudi koji mogu da rade na daljinu, ali ne žele više da žive među asfaltom. Žele da im deca trče po livadama, da se hrane zdravo i budu deo zajednice.

"Država je zaboravila seljaka"

Ona ne krije i kritiku:

- Još u komunističko vreme gurana je industrija, danas rudarstvo, ali se zaboravlja da bez seljaka nema života. Ako ne proizvodimo hranu, moraćemo da je uvozimo – iz Kine - poručuje Kristina.

Vrmdža kao primer budućnosti

Vrmdža danas nije samo eko-selo – ona je eksperiment samoodrživosti koji uspeva. Ljudi se tu vraćaju skromnosti, ali ne iz nužde, već iz izbora. I sve ih je više.

- Zajednica ovde uzvraća stostruko. Ljudi pomažu jedni drugima. To je snaga sela - kaže Kristina.

(Telegraf Biznis)