Bonus od 120.000 RSD za one koji ne idu na bolovanje: Nemačke firme ga isplaćuju, da li ih ima kod nas?

Postoje različiti podaci o broju dana bolovanja u Nemačkoj. Prema podacima nemačkog Zavoda za statistiku, radnici su u 2023. godini u proseku bili na bolovanju 15,1 radni dan.

Prema trenutnom zdravstvenom izveštaju Nemačkog udruženja zdravstvenih osiguravajućih fondova firmi (BKK), 2023. godine zabeleženo je 22,4 dana odsustva po radniku. Techniker Krankenkasse (TK) procenjuje 19,4 dana odsustva, dok je OECD naveo 24,9 plaćenih dana bolovanja po osobi u 2022. godini.

Teme za vas

Neprekidna isplata plata firmama donosi velike troškove

Ovi podaci se temelje na različitim kriterijumima i teško ih je direktno uporediti. U Nemačkoj zdravstvene osiguravajuće kuće uglavnom precizno vode evidenciju o izostancima zbog bolesti, ali podaci ipak mogu biti netačni jer mnogi radnici nisu u obavezi da dostave lekarsko uverenje sve do trećeg dana bolesti, navode nemački mediji.

Radnici u Nemačkoj imaju zakonsko pravo na kontinuiranu isplatu plate od strane poslodavca do šest nedelja u slučaju bolesti.

Tek nakon isteka šest nedelja, zdravstveno osiguranje preuzima isplatu naknade za bolovanje. Prema studiji Nemačkog instituta za privredu (IW), koji je naklonjen poslodavcima, trošak neprekidne isplate plata u 2023. godini dostigao je rekordnih 76,7 milijardi evra.

Nema zakonske regulative za bonuse za prisustvo

Kako bi smanjile broj bolovanja, mnoge firme uvode tzv. bonuse za prisustvo na poslu. Uz to, cilj može biti i zadržavanje kvalifikovanih radnika ili podsticanje njihove pouzdanosti i tačnosti.

Prema portalu Juraforum, nemačko radno pravo ne propisuje konkretne zakonske regulative koje se odnose na bonuse za prisustvo. Njihova isplata može biti regulisana individualnim ugovorima o radu. Bitno je da bonus predstavlja dodatak na platu.

Moguće je dobiti i do 1.000 evra godišnje

Jedna od najpoznatijih firmi koja nagrađuje redovno prisustvo je Tesla. Prema pisanju Handelsblatta iz juna 2024, radnici koji do kraja godine ostvare tzv. "zlatni status" dobijaju bonus od 1.000 evra. Pilot projekat je planiran da traje godinu dana.

Saobraćajno preduzeće KVG iz Kila isplaćuje bonus radnicima koji retko ili nikada ne izostaju s posla. Prema MDR-u, oni koji nisu nijednom bili bolesni dobijaju 250 evra po kvartalu.

Za do dva dana bolovanja dobijaju dodatnih 200 evra, a za tri do četiri dana 125 evra. Oni koji su duže bolesni – ne dobijaju ništa. Ukupno, bonus može iznositi maksimalno 1.000 evra godišnje.

Prema pisanju nemačkih medija, SGM – zaštitarska firma na aerodromu u Minhenu – isplaćuje personalni bonus za prisustvo zaposlenima koji rade na bezbednosnim proverama. Iznos nije poznat. Firma I-SEC, koja obezbeđuje aerodrom u Frankfurtu, isplaćuje dnevni bonus od 2,50 evra, što mesečno iznosi oko 50 evra neto.

Hamburger Hochbahn isplaćuje radnicima bonus za prisustvo od 615,62 evra po polugodištu. Odbitak počinje tek od trećeg dana bolovanja u tom periodu. Bonus se ne isplaćuje ukoliko radnik bude na bolovanju više od 17 dana u polugodištu.

Trgovinski lanac Zurheide Feine Kost isplaćuje bonus za prisustvo uz plaćeni godišnji odmor, ali tek nakon godinu dana radnog staža.

Mercedes ukinuo bonus za prisustvo

Mercedes, poznati proizvođač automobila, ranije je isplaćivao 200 evra bruto godišnje radnicima koji nijednom nisu bili na bolovanju. Međutim, taj bonus je ukinut krajem 2019. godine bez obrazloženja.

Ipak, postoje i kritike u vezi s ovom praksom. „To je pogrešan podsticaj koji nosi rizik da će bolesni radnici dolaziti na posao i potencijalno zaraziti druge kolege“, rekao je zamenik predsednika upravnog odbora osiguranja AOK Niedersachsen. Po njegovim rečima, fokus firmi bi trebalo da bude na zdravlju i oporavku radnika, a ne samo na prisutnosti.

Da li ove kompanije posluju i u Srbiji?

Većina firmi koje isplaćuju bonuse za prisustvo, poput Tesle, Mercedes-Benza, kao i nemačkih osiguravajućih kuća i prevoznika, trenutno ne primenjuju ovakav sistem nagrađivanja u Srbiji. Neke od njih, poput Mercedesa, prisutne su na srpskom tržištu kroz prodajne i servisne centre, ali ne kroz direktnu proizvodnju ili zapošljavanje velikog broja radnika.

Tesla nema proizvodne pogone u Srbiji, dok druge firme poput I-SEC i KVG posluju isključivo u Nemačkoj. Ipak, ovakvi modeli nagrađivanja sve više postaju tema i kod nas, posebno u IT sektoru i među stranim kompanijama koje imaju filijale u Srbiji.

Za sada, bonus za prisutnost na radu u Srbiji je više izuzetak nego pravilo, ali uz sve veći nedostatak radne snage i kod nas, moguće je da će i domaći poslodavci sve češće posezati za ovakvim stimulativnim merama.

(Telegraf Biznis/Fenix)