Glad se širi svetom: Ljudi satima čekaju u redu, a odlaze praznih ruku, vlada traži način da ih umiri

Redovi ispred zadruga i supermarketa u Japanu poslednjih nedelja postali su svakodnevna slika – sve zato što ljudi satima čekaju kako bi kupili pirinač. U Atamiju, obalnom gradu jugozapadno od Tokija, zadruga lokalnih proizvođača rasprodala je sve subvencionisane zalihe za svega nekoliko minuta. Stariji par koji je stigao prekasno otišao je praznih ruku.

"Pitali smo kada će biti sledeća prodaja. Rekli su da ne znaju", rekao je stariji gospodin novinarima.

Teme za vas

U prodavnicama širom Japana zalihe su oskudne, cene rekordne, a mnogi potrošači se okreću jeftinijim ugljenim hidratima – hlebu i rezancima, izveštava Financial Times.

Vlada je prvi put van situacije prirodne katastrofe posegnula za strateškim zalihama pirinča. Kada je prošlog vikenda deo tih zaliha pušten u prodaju, u supermarketima širom zemlje formirali su se višesatni redovi.

Prosečna cena vreće pirinča od 60 kilograma iz žetve 2024. godine u Japanu dostigla je rekordnih 26.400 jena (oko 161 evro, odnosno 184 američka dolara). Iako fizičke nestašice nema, zemlja se još uvek nije oporavila od loše žetve iz 2023. Pojavile su se i špekulacije – građani gomilaju zalihe, a veletrgovci zadržavaju robu.

Premijer Išiba je zbog toga formirao i poseban kabinet za hitnu reformu politike pirinča. Dosadašnji ministar poljoprivrede je smenjen, a na njegovo mesto postavljen je Šindžiro Koizumi, harizmatični i ambiciozni sin bivšeg premijera Džuničira Koizumija.

Međutim, rešavanje problema neće biti jednostavno. Decenijama se japanska politika zasnivala na zaštiti domaćih farmera od strane konkurencije, što uključuje i ograničenja uvoza stranog pirinča. To sada stvara velike prepreke, upozorava za Financial Times Kazuhito Jamašita iz Kanon instituta, ekspert za japansko tržište pirinča.

"Program podsticanja neuzgajanja pirinča bio je ključni problem. Da je Japan prešao na sistem subvencija, kao što su to učinile druge zemlje, poljoprivrednici bi mogli da povećaju površine pod pirinčem, smanje troškove i povećaju proizvodnju", rekao je Jamašita.

Foto: Kenya Sumiyoshi / Jiji Press Photo / Profimedia

"Japan je mogao da postane svetski izvoznik vrhunskog pirinča da politika nije išla u suprotnom pravcu."

Iako broj radno aktivnih poljoprivrednika sada iznosi manje od 1% ukupnog stanovništva (u poređenju sa 4,4% iz 1976), oni i dalje predstavljaju snažnu političku silu. Zbog toga politički analitičar Tobias Haris smatra da će vlada biti prinuđena da povuče poteze kojima će umiriti potrošače. Ipak, premijer Išiba i Koizumi moraće pri tom da paze da ne izgube naklonost druge strane – proizvođača.

Nestašica i rast cena izazvali su i pojačanu konkurenciju među zadrugama, veletrgovcima i velikim kupcima poput nacionalnih lanaca restorana i prehrambene industrije. Mnoge zadruge već su otkupile pirinač po 26.000 jena za 60 kilograma i sada ne mogu da ga prodaju ispod te cene a da ne pretrpe finansijski gubitak.

Inače, pre manje od mesec dana o gladi se raspravljalo i u Hrvatskoj.

"Kada bi se zatvorile granice, za nedelju dana ostali bismo bez hrane", preneo je tada HRT.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)