Počeo 12. Samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava u Bečićima

U Bečićima je danas počeo Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, a predsednik tog saveza Aleksandar Vlahović izjavio je da finansijski sektor zemalja Zapadnog Balkana ostaje jak i otporan uprkos produženoj geopolitičkoj i geoekonomskoj krizi.

"Uprkos svemu, globalna ekonomija pokazala je pozitivne rezultate i izbegnuta je globalna recesija. Pogoršanje fiskalnih performansi, uprkos solidnim stopama rasta je uticalo na rast javnog duga. Inflacija je uglavnom u prihvatljivom koridoru, ali su problem i dalje visoka inflaciona očekivanja i visoka bazna inflacija, što ostavlja strah od ponovnog rasta cena", ukazao je Vlahović.

Teme za vas

On je istakao da je ostvaren rast kreditne aktivnosti od oko 12,3 odsto u proseku, u sektoru stanovništva.

"NPL (problematični krediti) od 3,4 odsto je stabilan. Zabeležen je rast profitabilnosti ROA (prinos na sredstva) od 2,4 odsto. Nastavljaju se dobre performanse tržišta rada, ali sporijim tempom", rekao je Vlahović i ukazao da ključni uslov rasta Zapadnog Balkana ostaju strukturalne reforme.

Guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG) Irena Radović poručila je da je očuvanje makroekonomske stabilnosti ključni prioritet rada institucije kojom rukovodi, ističući da se održive javne finansije i odgovorna fiskalna politika nalaze u središtu tog cilja.

Radović je upozorila da fiskalna neodrživost može ugroziti ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.

"Bez fiskalne discipline nema dugoročne stabilnosti. CBCG će, u okviru svojih nadležnosti, nastaviti da doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i jačanju otpornosti bankarskog sektora", istakla je Radović.

Ona je dodala da svedočimo formiranju paralelnih trgovinskih, investicionih i tehnoloških blokova.

"Sankcije, carine, kontrole izvoza, sve su to danas političke alati u rukama moćnika na globalnom nivou, a to direktno utiče na nas, jer ekonomije Zapadnog Balkana su snažno integrisane u evropske tokove i osećaju pritiske kroz poremećaj u lancima snabdevanja, bilo kroz rast cena, bilo kroz pritisak na kamatne marže", kazala je Radović.

Ističe da ostaju snažno posvećeni sprovođenju reformi u okviru Poglavlja 17, kao i da bankarski sistem ostaje stabilan i otporan.

Centralne banke u malim i visoko otvorenim ekonomijama moraju biti fleksibilne i prilagodljive, ali ujedno i čvrste u očuvanju poverenja u finansijski sistem.

"U isto vreme centralne banke se sve snažnije profilišu kao vodeći nosioci reformi, promoteri održivog rasta, lideri u digitalnoj transformaciji i garanti transparentnosti i dobrog upravljanja", kazala je Radović.

Tokom dvodnevnog programa, samit će okupiti najvažnije kreatore fiskalne i monetarne politike - guvernere centralnih banaka, ministre finansija i direktore poreskih uprava, kao i predstavnike međunarodnih finansijskih institucija, vodeće menadžere iz bankarskog i osiguravajućeg sektora.

Učesnici će tokom dva dana trajanja samita, imati priliku da razmenjuju ideje i vizije o budućnosti regiona u kontekstu sve složenijeg i neizvesnijeg geopolitičkog i geoekonomskog okruženja.

Dvodnevni skup, koji se održava od 2019, predstavlja najveći i najznačajniji godišnji regionalni događaj posvećen jačanju saradnje i razvoju dijaloga između ključnih finansijskih institucija regiona.

(Kraj) tk/aut

(Telegraf.rs/Tanjug)