Kapor: Ne očekuju se cene nafte preko 90$ za barel, niti veća poskupljenja na pumpama

Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu iako je taj energent u petak dostigao 72,98 dolara za barelu američke WTI nafte, nakon povećanja od oko sedam odsto što je bio najveći skok u jednom danu od 2022. godine, ocenio je danas stručnjak za energetiku Miodrag Kapor.

On je rekao za Tanjug da takve procene imaju i drugi analitičari, jer povećanje cene nafte ne ide nikome u korist.

Kapor zbog toga ne očekuje da će ovo povećanje cene sirove nafte uticati značajnije na cene naftnih derivata u Srbiji jer se one, kako kaže, utvrđuju uredbom i kontrolisane su.

"Ne očekujem neka značajnija pomeranja cene nafte na svetskom tržištu, osim ako se možda zatvori prolaz između Irana i Omana. Treba da vidimo kakav će biti dalji razvoj sukoba između Izraela i Irana, ali analitičari prognoziraju da je moguće da povećanje cene nafte ide samo do 90 dolara po baleru, ali ne preko toga", rekao je Kapor.

Kako je naglasio, trenutno povećanje je u istorijskim okolnostima daleko od rekordnih cena nafte sa kojima se čovečanstvo suočavalo.

Prema rečima Kapora, do značajnijeg skoka cene sirove nafte može doći samo ako se zatvori zaliv između Omana i Irana kroz koji prolazi većina svetske nafte.

Napomenuo je da Izrael svesno nije bombardovao terminale, u dogovoru sa SAD.

Kapor navodi i da bi skok cene nafte, malo kome odgovarao, osim Rusiji.

On dodaje i da analitičari procenjuju da do nekih značajnijih pomeranja cena nafte neće doći i u nekom srednjem roku, jer više nismo u situaciji kao 70-th godina prošlog veka kada je energetika mnogo više zavisila od fosilnih goriva.

"To je danas manje i imamo druge vrste izvora energije, odnosno imamo obnovljive izvore energije, tako da se generalno svetska populacija manje oslanja u svom energetskom miksu na fosilna goriva i mogu da kažem da cene nafte neće prilaziti preko 100 dolara po barelu kao što je to recimo bilo prethodnih godina. Pomeranje cene će biti u rangu od 70 do 90 dolara maksimalno", rekao je sagovornik Tanjuga.

On je komentarišući najavu Međunarodne agencije za energiju (International Energy Agency - IEA) da je spremna da pusti u promet zalihe nafte ukoliko bude došlo do nestašice na tržištu nakon napada Izraela na Iran i ocene Organizacije zemalja izvoznica nafte (Organization of the Petroleum Exporting Countries - OPEK) da će to stvoriti nestabilnost na tržištu, kazao da je OPEK interesna grupa država kojima je glavni cilj stvaranje profita na tržištu.

"Prirodno je da oni ne bi želeli da se neko drugi sa strane umeša da bi eventualno stabilizovao cene. Ta cena od oko 70 dolara po barelu i sada je relativno mala u odnosu na istorijske okolnosti", rekao je Kapor.

On je naveo da cena bilo koje robe uključujući i naftu svakako zavisi od ponude i potražnje, kao i da potražnja raste kako raste i svetska ekonomija.

"Pošto su znaci takvi da ne očekujemo neki značajniji svetski rast u narednom periodu, znači da će i potražnja biti manja i samim tim inflatorni pritisak na naftu, odnosno cene naftnih derivata biće manji. To je još jedan razlog zbog čega ja ne očekujem, značajnije povećanje cena naftnih derivata", zaključio je Kapor.

(Telegraf.rs/Tanjug)