Evropska komisija uplatila Srbiji 51,7 miliona evra: Evo čemu će služiti

Evropska komisija uplatila je 51,7 miliona evra povoljnih zajmova u budžet Republike Srbije, dok je Bosna i Hercegovina jedina zemlja u regionu koja još nije dobila ni pristup Planu rasta EU, a odgovornost za to, prema rečima upućenih, snose upravo političari iz BiH koji, kako se navodi, nisu shvatili da bez konkretnih projekata nema ni sredstava.

Sredstva koja je dobila Srbija predstavljaju deo predfinansiranja predviđenog Planom rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, dok će dodatnih 59 miliona evra, u obliku bespovratne pomoći i kredita, biti usmereno kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za unapređenje infrastrukture širom zemlje.

Teme za vas

– Ovo predfinansiranje predstavlja sedam odsto ukupne finansijske podrške namenjene Srbiji u okviru Plana rasta EU – navodi se u saopštenju Delegacije EU u Srbiji.

Novinar Dejan Šajinović, koji godinama prati teme vezane za EU, ističe da je najvažnija promena u celoj situaciji to što je Evropska unija potpuno izmenila način finansiranja programa u zemljama regiona.

– Na insistiranje najbogatijih članica EU, koje najviše uplaćuju u zajednički budžet, od Evropske komisije je zatraženo da se novac strogo dodeljuje isključivo u skladu sa konkretnim projektima. Dakle, zemlja koja želi novac mora najpre da ponudi detaljan plan, zatim dobije manji deo sredstava i započne implementaciju, pa tek onda dobija ostatak – objašnjava Šajinović.

Dodaje da su se političari u BiH iznenadili činjenicom da novca nema bez spremnih projekata.

– Zato je BiH jedina zemlja u regionu koja još nije dobila pristup Planu rasta. Ako se ta vrsta javašluka nastavi, to bi nas moglo skupo koštati – ne samo u smislu izgubljenih sredstava, već i narušene reputacije. U tom smislu bismo mogli mnogo da naučimo od Srbije, koja je ovom poslu pristupila krajnje profesionalno i ozbiljno – naglašava Šajinović.

Adi Ćerimagić, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) sa sedištem u Berlinu, ističe da se u ovakvim situacijama često traži krivac.

– Na papiru, za izostanak dogovora o Reformskoj agendi – i time o sprovođenju reformi koje su uslov za korišćenje sredstava – odgovorne su vlasti Bosne i Hercegovine. Tačnije, svi članovi radne grupe u kojoj su zastupljeni kantoni, entiteti, Brčko distrikt i Savet ministara, a koji su mogli, ali nisu postigli dogovor – rekao je Ćerimagić za Nezavisne novine.

U praksi, dodaje on, deo odgovornosti snosi i sama Evropska unija, odnosno Evropska komisija.

– U slučaju drugih zemalja regiona cilj je bio da vlade, zajedno sa EU, postignu dogovor o sveobuhvatnoj agendi reformi, pri čemu je Komisija pokazivala visok stepen fleksibilnosti. U slučaju BiH taj pristup je izostao – EU je insistirala na modelu "sve ili ništa". Za razliku od drugih država Zapadnog Balkana, BiH je tako ostala s golubom na grani, umesto sa vrapcem u ruci. Najvažnije, međutim, jeste da BiH i EU još imaju priliku da poprave situaciju i u obostranom interesu postignu dogovor – kaže Ćerimagić.

Kada je reč o Srbiji, Delegacija EU je navela da je uplata predfinansiranja izvršena nakon što je Narodna skupština ratifikovala sporazum o instrumentu i sporazum o zajmu u okviru Instrumenta za reforme i rast.

– Buduće isplate iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan vršiće se nakon ispunjenja reformskih koraka dogovorenih između Evropske komisije i Vlade Srbije, kroz Reformsku agendu, i pod uslovom da su ispunjeni svi preduslovi i opšti uslovi. Evropska komisija trenutno procenjuje sprovođenje prvog seta reformi koji se odnose na osnovne slobode i vladavinu prava, poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, kao i zelenu i digitalnu tranziciju – navodi se u saopštenju.

Evropska komisija je već u martu 2025. isplatila predfinansiranje Severnoj Makedoniji (24,4 miliona evra), Albaniji (30 miliona evra), dok je Crna Gora u maju 2025. godine dobila 12,5 miliona evra.

Dodatna sredstva za predfinansiranje, u obliku bespovratne pomoći i zajmova, takođe će biti usmerena kroz WBIF: 28,1 milion evra za Severnu Makedoniju, 34,5 miliona za Albaniju i 14,4 miliona za Crnu Goru.

Plan rasta za Zapadni Balkan zamišljen je kao putokaz za približavanje ekonomija regiona Evropskoj uniji. Omogućava postepeni pristup jedinstvenom tržištu EU, pruža građanima Zapadnog Balkana rane koristi od evropskih integracija i podržava dalje jačanje regionalne ekonomske saradnje.

Isplate su uslovljene sprovođenjem reformi koje su definisane u agendama koje pripremaju zemlje korisnice.

(Telegraf Biznis/Nezavisne)