Hrvati u PANICI: Drastično teži uslovi za dobijanje kredita - u Srbiji DRUGA PRIČA!
Dok Hrvatska uvodi stroge mere protiv zaduživanja građana, Srbija ubrzano gradi zaštitne mehanizme za ceo finansijski sistem. Dve zemlje, dva različita pristupa, ali isti cilj - očuvanje ekonomske stabilnosti u svetu punom rizika.
Hrvatska steže kaiš – zabrana lakog zaduživanja
Teme za vas
Feta sir u Srbiji 4.000 dinara: Kada vidite kolika je cena u Grčkoj, bićete šokirani
Prodaje se plac na najluđem mestu u Srbiji - cena je još NENORMALNIIJA
Od 1. jula, Hrvatska narodna banka (HNB) uvela je stroža pravila za kreditiranje građana. Ove makrobonitetne mere uvedene su da bi se:
- usporio rast gotovinskih i nenamenskih kredita,
- smanjio rizik od prekomernog zaduživanja,
i očuvala finansijska stabilnost.
Nove mere podrazumevaju:
- DSTI ograničenje (odnos duga prema prihodu) do 45% za stambene i 40% za ostale kredite,
- maksimalan odnos vrednosti kredita i nekretnine (LTV) do 90%,
- ograničenje roka otplate – do 30 godina za stambene, do 10 godina za nenamenske kredite.
Banke više neće moći olako da dele gotovinske kredite, a građani će biti pod većom lupom kada pokušaju da se zaduže.
Srbija gradi štit - ali bez direktnih zabrana
U isto vreme, Srbija ne uvodi direktna ograničenja za potrošače, ali Narodna banka Srbije (NBS) gradi snažan zaštitni sistem za ceo finansijski sektor.
Kapitalna adekvatnost banaka prelazi 21%, što je daleko iznad minimuma.
Neto loši krediti pali su na istorijski niskih 2,3%, što znači da građani i firme uglavnom redovno otplaćuju dugove.
Donet je novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a pooštreni su i nadzor i pravila za banke.
Ko je spremniji za ekonomske šokove?
Hrvatska reaguje brzo i konkretno, ali se usmerava isključivo na zaduživanje građana. Cilj je da se izbegne spirala duga koja bi mogla ugroziti stabilnost u slučaju skoka kamatnih stopa ili krize na tržištu nekretnina.
Srbija, s druge strane, ne uvodi zabrane, već pojačava nadzor, kapitalnu otpornost banaka i pravnu zaštitu korisnika. Tako se pokušava postići balans između rasta i opreza, bez direktnog udara na potrošnju.
Kočnica ili gas – sve dok put vodi ka stabilnosti
Dok Hrvatska povlači ručnu, Srbija drži nogu na gasu - ali s pojasem i ABS sistemom. I jedna i druga strategija imaju smisla, ali uspeh zavisi od sposobnosti da se na vreme prepozna opasnost i adekvatno reaguje.
U narednim mesecima biće jasno ko je pogodio pravu brzinu, a ko mora da ide na vanredni servis.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Poznata hrvatska kompanija dobila je novog vlasnika: Posao je vredan 100 miliona evra
Ovo je NAJBITNIJA odluka u Srbiji do JESENI - zemlja je na RASKRSNICI!
MMF pohvalio Srbiju – evo gde su ostvareni najbolji rezultati: Jake devizne rezerve i stabilan kurs su KLJUČNI
MMF predviđa: Realni rast BDP-a Srbije biće 3 odsto u 2025. i ubrzaće na 4 odsto u 2026.
Video: Još testiranje u tunelima pa sledi otvaranje: Završena deonica autoputa od Pakovraća do Požege
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ukida se starosna granica za penziju: Evo kako će izgledati penzionisanje u 2026. u ovoj državi
Stiže novo povećanje penzija pre decembra: Izračunali smo koliku tačno će povišicu imati penzioneri
Stigle domaće dinje i lubenice! Evo koliko koštaju na pijacama u Srbiji: Očekuje se pojeftinjenje za koji dan
