Svet na ivici pucanja: Tramp preti, Putin se povlači, ekonomisti upozoravaju - igra brojki opasnija od raketa

U svetlu novih tenzija između Vašingtona i Moskve, rat u Ukrajini više nije samo pitanje teritorije i diplomatije – postao je globalni ekonomski front. Uz dodatno zaoštravanje retorike, Donald Tramp je nedavno zapretio da će uvesti carine od 100 % i sekundarne sankcije svim zemljama koje nastave da kupuju rusku naftu, ako mir u Ukrajini ne bude postignut u roku od 50 dana.

Ova izjava, zajedno sa informacijom da će SAD poslati nove sisteme „Patriot“ u Ukrajinu, izazvala je pometnju među ekonomistima i investitorima. Jer, iako tržišta spolja deluju mirno – iznutra ključa.

Teme za vas

Tržišta ćute, ali obveznice govore

Berze u Sjedinjenim Državama i dalje drže visoke nivoe, a indeks VIX koji meri volatilnost, ostaje nizak. Ali, dugoročne obveznice tiho „šapuću“ drugačiju priču. Prinosi na američke trezorske zapise rastu i kreću se oko 4,43 %, što je jasan signal da investitori počinju da kalkulišu ozbiljan rizik.

Ruska ekonomija - ratna mašina koja škripi

Prema švedskom ekonomisti Andersu Aslundu, sankcije Rusiji godišnje oduzimaju između 2 i 3 % BDP-a, što je otprilike 56 milijardi dolara manje svake godine. Iako je Moskva zvanično objavila da ekonomski „stoji čvrsto“, realnost je znatno drugačija.

Foto: Shutterstock

Torbjorn Beker, direktor Štokholmskog instituta za tranzicione ekonomije, navodi da je ruska ekonomija duboko militarizovana, ali da istovremeno pokazuje znakove iscrpljenosti. „Investicije padaju, privreda se oslanja gotovo isključivo na izvoz energenata, a radna snaga je opterećena mobilizacijom“, upozorava Beker.

Slično tvrdi i Lijam Pič, viši ekonomista iz „Capital Economics“:

„Brutalno usporavanje rasta ruske ekonomije počelo je u prvoj polovini 2025. – sa +4,5 % u četvrtom kvartalu 2024. pala je na samo +1,4 % u prvom kvartalu ove godine.“

Putin i njegovi ljudi osećaju pritisak

U krugovima ruske elite, prema izveštajima agencije Reuters, raste zabrinutost zbog deformacija u ekonomiji. Vladimir Putin je tokom jednog zatvorenog sastanka priznao da su inflacija, nedostatak radne snage i prekomerni vojni troškovi počeli da ugrožavaju stabilnost.

Foto: Shutterstock, Profimedia/Sputnik/Sergey Guneev

Pojedini ruski biznismeni već tiho lobiraju za kreativna rešenja ili čak pregovore, svesni da ekonomski model više ne može da podnese opterećenje dugotrajnog sukoba.

Šta kažu eksperti o mogućem miru?

Lijam Pič ocenjuje da bi potencijalni prekid sukoba mogao da donese pad cena energenata, osnaži tržišta u Istočnoj Evropi i podigne BDP susednih zemalja. Međutim, ističe da bi Rusija imala koristi samo ako bi sankcije bile delimično ublažene i otvorena vrata za strane investicije.

Beata Javurčik, glavna ekonomistkinja Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), izjavila je:

„Ukrajina bi mogla da ostvari rast BDP-a od 5 % već naredne godine, ukoliko se neprijateljstva obustave i dođe do stabilizacije osnovnih ekonomskih parametara.“

Trampov poker sa sankcijama

Trampova izjava o uvođenju 100 % carina za zemlje koje kupuju rusku naftu u slučaju nepostizanja mira izazvala je lavinu reakcija. Ekonomista Krisa Hedžisa ocenjuje da takve mere „više podsećaju na geopolitički blef nego na konzistentnu ekonomsku strategiju“ i dodaje:

„Sankcije su snažan alat, ali bez definisanih mehanizama sprovođenja ostaju pretnja bez zuba.“

Foto: Tanjug/AP

Ipak, ako se ostvari, sekundarne sankcije mogle bi pogoditi i evropske i azijske partnere, što bi dodatno zakomplikovalo trgovinske odnose i izazvalo nove tenzije na energetskom tržištu.

Ekonomija preuzima glavnu ulogu u ratu

Dok političari i generali vode bitke pred kamerama, ekonomisti upozoravaju da se rat sve više vodi kroz bilanse, carine i monetarne politike.

SAD koristi dolar i trgovinske veze kao oružje;

Rusija iscrpljuje sopstvene resurse pokušavajući da održi ratnu mašinu;

Foto: Tanjug/AP

Ukrajina i zemlje regiona čekaju prekid sukoba kao potencijalni podsticaj za rast;

A tržišta, iako na površini stabilna, polako osećaju pritisak globalne neizvesnosti.

Jedno je jasno - mir će biti najskuplji dogovor veka, ali i jedini koji može da zaustavi štetu koju brojke već sada neumoljivo beleže.

(Telegraf Biznis)