Šta će dalje biti sa GLOBALIZACIJOM?

Iako se često dramatizuje da je trgovinski rat koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp označio kraj svetskog trgovinskog poretka, istina je da globalizacija ne nestaje. Naprotiv – ona se korenito transformiše pod uticajem geopolitičkih pomeranja, tehnološke revolucije i klimatskih promena, piše u autorskoj kolumni za Prodžekt sindikejt Zijа Kureši, bivši direktor sektora za razvojnu ekonomiju Svetske banke, trenutno viši saradnik u Programu za globalnu ekonomiju i razvoj u Institutu Brukings.

Novi svet – bez starog poretka

Uspon Kine i drugih ekonomija stavlja tačku na posleratni svetski poredak koji su decenijama predvodile Sjedinjene Američke Države. Rastuće strateške tenzije i jačanje populističkih politika dovele su do nove ere – ekonomskog nacionalizma, gde se sve više napušta stari model slobodnog tržišta i otvorenosti.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Zemlje koje su nekada propovedale neoliberalizam danas sve više uvode nacionalne industrijske politike, protekcionizam i diskriminatorske trgovinske mere. Ova promena najizraženija je upravo u SAD, koje su do juče bile glavni promoter globalnog multilateralizma.

Rivalstvo ne uništava globalizaciju – već je cepa i preoblikuje

Savremeni trgovinski rat nije proizvod izolacionizma, već modernog merkantilizma – pokušaja da se osvoji ekonomska prednost. Danas međunarodna trgovina čini skoro 60% globalnog BDP-a, dok su spoljašnja finansijska aktiva i pasiva ekvivalentne oko 400% svetskog BDP-a. To pokazuje da je svetska ekonomija duboko međuzavisna - i da će globalna integracija opstati.

Kina i SAD, uprkos međusobnim tenzijama, i dalje zavise jedna od druge i od međunarodnih tržišta za svoj ekonomski opstanak. Zbog toga, iako će doći do strateškog razdvajanja u oblastima visoke tehnologije, širi ekonomski raskid nije verovatan.

Fragmentisana globalizacija - nova realnost

Najverovatniji scenario je fragmentisana globalizacija, gde će se ekonomske veze prestrukturirati oko rivalskih sila i regionalnih blokova. Trgovinski odnosi postaće varijabilni - neke zemlje i sektori će se više povezivati, dok će se drugi udaljavati.

Ovakva podela će doneti ekonomske troškove svima, ali nije isključivo posledica geopolitičkih igara. Mnoge promene u lancima snabdevanja biće motivisane povećanjem otpornosti i diverzifikacijom, naročito jer zemlje u razvoju nude nove izvore sirovina i radne snage.

Tehnologija stvara „beživotnu“ globalizaciju

Digitalna revolucija, uključujući veštačku inteligenciju, u potpunosti menja tržišta rada, finansijske tokove, poslovne modele i proizvodne procese. Tehnologija zapravo deluje kao protivteža geopolitičkim tenzijama, jer ojačava povezanost i omogućava prekograničnu razmenu robe, kapitala i znanja.

Foto: Shutterstock

U poslednjim godinama, prekogranični protok podataka raste i do 50% godišnje. Za razliku od tradicionalne globalizacije, koja se oslanjala na jeftinu radnu snagu u industriji, današnja globalizacija sve više zavisi od digitalno isporučivih usluga - naročito u poslovnom sektoru.

Dok tehnologija relokalizuje proizvodnju, ona istovremeno globalizuje usluge, što otvara novu fazu - tzv. „težinske nulte globalizacije“.

Klimatske promene menjaju ekonomsku geografiju

Globalno zagrevanje takođe menja obrasce proizvodnje, trgovine i investicija. Kompanije će, u nastojanju da smanje svoj karbonski otisak, prerasporediti lance snabdevanja. Rastu i trgovina ekološkom robom i uslugama, kao i prekogranična ulaganja u zelene tehnologije.

Foto:Profimedia

Iako borba protiv klimatskih promena predstavlja ogroman izazov, ona istovremeno nudi nove prilike za globalni rast i saradnju. Pošto je klimatska kriza univerzalna, ona može podstaći veću povezanost i staviti zajedničke ciljeve u prvi plan međunarodnih odnosa.

Rizik leži u lošim političkim odgovorima

Najveća pretnja globalizaciji ne dolazi iz geopolitičkih sukoba, tehnologije ili klimatskih promena, već iz – loših političkih reakcija na te promene.

Zemlje moraju mudro upravljati restrukturiranjem svojih ekonomija, uz poseban fokus na ublažavanje socijalnih posledica.

Na globalnom nivou, u narednim godinama biće ključno razviti nove trgovinske, tehnološke i klimatske regulative. Međutim, međunarodne organizacije moraju priznati različite nacionalne pristupe i prilagoditi globalno upravljanje novim realnostima.

Ko će pisati nova pravila igre?

Kako se ekonomije budu transformisale, a centri moći pomerali, pojaviće se nove konkurentske dinamike.
Pitanje je: koliko će haotičan i nepredvidiv biti ovaj prelazni period?

Odgovor zavisi od toga da li će globalni donosioci odluka moći da se usaglase oko osnovnih pravila. Od tog odgovora zavisi budućnost globalizacije – i sveta kakav poznajemo.

(Telegraf Biznis)