Francuski budžetski HAOS: Plan štednje od 43,8 milijardi evra koji preti ukidanjem praznika i rušenjem vlade

Francuska vlada pokrenula je jedan od najambicioznijih i najkontroverznijih planova štednje u svojoj novijoj istoriji – sa ciljem da se uštedi 43,8 milijardi evra i tako smanji budžetski deficit sa 5,8 na 4,6 odsto BDP-a u 2026. godini. Do 2029, planira se da taj procenat padne na 2,8 odsto, što bi Francusku vratilo u okvire fiskalne discipline Evropske unije.

Teme za vas

Foto: Tanjug/AP

Premijer Fransoa Bajru predstavio je plan, a predsednik Emanuel Makron ga je odmah podržao, nazvavši ga „hrabrim, smeo i lucidnim“. Ali ono što deluje kao tehnička budžetska korekcija zapravo otvara mnogo dublja pitanja – politička, socijalna i etička.

Foto:Shutterstock.com

Sve mora na sto: I plata, i penzija, i praznik

Plan Bajruove vlade podrazumeva ukidanje 3.000 radnih mesta u javnoj administraciji, kao i zatvaranje 1.500 agencija koje se smatraju „neproduktivnim“. Takođe, socijalna davanja i penzije neće rasti, iako inflacija ne pokazuje znakove ozbiljnog usporavanja.

Porezi se, prema najavama, neće povećavati – bar ne za većinu građana. Ipak, oni sa najvišim prihodima ponovo će biti oporezovani kroz novi „solidarni doprinos“, čija visina još nije precizirana.

U najšokantnijem delu plana, Bajru je predložio da se ukinu dva državna praznika – konkretno Uskršnji ponedeljak i 8. maj – uz obrazloženje da bi se time povećala ekonomska aktivnost i generisali dodatni prihodi za državni budžet. Prema prvim procenama, ova odluka bi mogla doneti više milijardi evra dodatne vrednosti.

Dug raste - i to svake sekunde

U pozadini svih mera stoji činjenica da francuski javni dug raste za 5.000 evra svakog sekunda. Ukoliko se ovakav trend nastavi, upozoravaju ekonomisti, Francuska bi se mogla naći u sličnom scenariju kao Italija – pod pritiskom međunarodnih tržišta, agencija za rejting i MMF-a.

Ekonomisti dele: Neophodno ili opasno?

Dok jedni smatraju ovaj plan odvažnim i odgovornim, drugi upozoravaju na potencijalno socijalno rasulo i političku destabilizaciju.

Pjer Moskovisi, bivši evropski komesar i sada predsednik Državnog revizorskog suda, izjavio je da je "ovo što radi vlada neophodno - jer je Francuska jedina članica evrozone koja još beleži deficit iznad evropskog proseka".

Foto: Shutterstock

Sa druge strane, investicioni analitičari poput Nikole Forea iz Candriama upozoravaju da "politička neizvesnost u Francuskoj već utiče na prinose državnih obveznica", dok investicioni gigant Blekrok već savetuje oprez pri ulaganju u francuski dug, u korist stabilnijih ekonomija poput nemačke.

Vlada visi o koncu

Plan štednje dolazi u trenutku kada je politička stabilnost u Parizu veoma krhka. Opozicija – kako sa levice tako i sa desnice – već preti ponovnim glasanjem o nepoverenju vladi, uz optužbe da Bajru „štedi na radnicima kako bi popravio greške bankara i birokratije“. Marin Le Pen je izjavila da je "ovaj plan poniženje za francusku radničku klasu".

Foto: Tanjug/AP

Šta dalje?

Francuska sada pokušava da hoda po tankoj liniji – da povrati poverenje tržišta i rejting agencija, a da pritom ne izazove talas protesta i političkih lomova kakvi su se već događali u vreme Makronove prethodne penzione reforme.

Ako ovaj plan uspe, biće to jedan od najdramatičnijih primera fiskalnog zaokreta u savremenoj Evropi. Ako ne uspe, može postati okidač nove političke krize i dodatnog gubitka poverenja u Makronovu vladu.

U svakom slučaju - Francuska više neće biti ista posle ove štednje.

(Telegraf Biznis)