Hrvati o životu u dijaspori: "Ove porodice dobijaju i do 10 hiljada evra mesečno!"

Od ulaska u EU Hrvatsku je napustilo više od 400 hiljada stanovnika, uglavnom onih u najboljoj životnoj dobi. Dok su nekad odlazili samo očevi, danas odlaze cele porodice i Hrvatska ima problema kako nadomestiti te radnike. Iako svako ima svoj razlog za odlazak, većina ističe da su domovinu napustili zbog loših uslova života u Hrvatskoj, niskih plata, skupog stanovanja, neuređenog tržišta rada i nedostatka perspektive.

Mađutim, kako se pokazuje iz iskustava brojnih Hrvata koji danas žive i rade širom EU, slični problemi muče i razvijenije evropske zemlje. Cene stanova i najma nezaustavljivo rastu, inflacija pritiska standard, a sve je više stranih radnika što utiče na tržište rada i društvene napetosti.

Teme za vas

Jedan Hrvat je na Reditu otvorio temu pod naslovom "Problemi koje imaju Hrvati nisu samo kod nas".

- Dakle, radim u inostranstvu sa ljudima iz čitave Evrope. I tako, kroz razgovor sa ljudima iz Italije, Francuske, Češke, čak i Nemačke, kada uđeš malo u dubinu, shvatiš da i oni imaju slične probleme kao mi. Najam stanova pojede više od pola plate, ako želiš da kupiš nekretninu, cene lete u nebo, puno stranih radnika sa istoka ruši cenu radnog sata, samim tim jača opšti nacionalizam, kritike prema EU, inflacija, poskupljenja - započinje svoju priču Hrvat dodajući da nisu Hrvati jedini koji imaju probleme.

Isplati se otići

- U suštini, nismo samo mi ti koji imaju probleme, doduše, verovatno smo subjektivni pa mislimo da je nama najgore. Da se razumemo, nije kod nas sve super i u odnosu na ostatak Evrope, verovatno su naši problemi veći nego u ostalim zemljama, ali nismo jedini koji imaju takve probleme. Kad razgovaram s ljudima, kao da slušam prosečnog Hrvata - stoji u objavi.

Mnogi su komentarisali kako je istina to što govori, ali kako se u inostranstvu ipak još uvek lakše živi nego u Hrvatskoj.

- I ja sam radio napolju u nekoliko EU država i što se tiče nekretnina, odnosno kupovine istih, tu si u pravu. Cene za kupovinu se proporcionalno kreću s primanjima prosečnog čoveka. Ista priča kao kod nas – ako želiš da imaš svoju nekretninu, bračni par otplaćuje kredit 30+ godina.

- Najam "najjadnijeg" stana je 1.000 evra, tako da ako neko misli da će mu plata od 2.000 – 2.500 evra na Zapadu omogućiti odličan život, grdno se vara. Ali kad gledaš kako u Zagrebu takav stan iznajmljuju za 500 evra, a neko zarađuje 900 evra i daje više od pola plate za to, očigledno je zašto mu se isplati da se iseli napolje. Ljudi koji odu u EU neće poput naših dedova pre zaraditi za kuću u Hrvatskoj i novog BMW-a iz salona, ali ipak neće preživljavati iz meseca u mesec. To je razlika - bio je jedan komentar, prenosi Dnevno.

Nećeš samo preživljavati

Drugi su se složili s njim.

- S platom od 2.500 – 3.000 evra napolju, ako plaćaš najam od 1.000 evra, sigurno nećeš preživljavati iz meseca u mesec. Nećeš ni živeti neki ‘high life’, ali ćeš imati dovoljno za poštenu ishranu, povremeni izlazak, tu i tamo putovanja te neke ostale stvari koje su kod nas još uvek luksuz - navodi se u jednom od komentara.

Na temi se povela i rasprava o cenama vrtića u drugim zemljama EU. Naime, u Hrvatskoj većina misli kako su cene vrtića u inostranstvu toliko visoke da se samo zbog toga isplati ostati u Hrvatskoj.

Ali, izgleda da stvari nisu tako crne kao što većina Hrvata misli.

- U Luksemburgu se vrtić plaća po satu. Država plaća 20 sati, a ostalo plaćaš sam. Ako imaš sreće i tvoja opština ima opštinski vrtić, plaćaćeš od 200 do 450 evra. Ako nemaš sreće, dete mora ići u privatni vrtić. Za sve se vrtiće prijavljuješ doslovno onog trenutka kad zatrudniš. Cene se kreću od 1.000 do 1.800 evra mesečno, u zavisnosti od mesta gde živiš. Obroci ponekad nisu uključeni u cenu čuvanja deteta te ih se mora plaćati dodatno - navodi se u kometaru.

Povoljna Švedska

- Švedska, ako oba roditelja rade, vrtić košta oko 150 evra (zavisi o par parametara). Moraju da ti "izmisle" mesto ako ga nemaju. Jako dobro, po meni - piše u jednom komentaru.

- U Briselu – 400 evra mesečno za gradski vrtić. Privatni vrtić plaćamo oko 1.000 evra mesečno. S tim da je sve uključeno: svi obroci, školska uniforma i čuvanje deteta od 15:00 do 18:00. Vrtić je dvojezičan – francuski i engleski, po Montesori principu - stoji u drugom.

Što se tiče najma stana, neke države poput Austrije su to rešile te se može naći dobar gradski stan po pristojnoj ceni. Ipak, mnogi Hrvati primećuju da taj sistem sa sobom nosi i neke nepredviđene probleme.

- Beč, 15-ak minuta od centra, zgrada izgrađena pre dve godine. Stan od 80 m² s garažom – 780 evra (pre 2 godine, pre inflacije, bilo je 600 evra), s opcijom kupovine nakon 5 godina. U slučaju nekupovine stana – doživotno pravo boravka koje se prenosi i na decu. Kod ulaska u stan uplata 40.000 evra, koja se gotovo u potpunosti vraća ako se iz stana iseli unutar 20 godina (umanjena za 1% godišnje). Kod kupovine stana odbija se sve što je do tada uplaćeno za stan - navodi se.

Socijalna politika

- U Beču su još pre 100 godina shvatili da imaju problem sa stanovima i krenuli ga rešavati. Jedan krak su bili čisto gradski stanovi, koji, hoćeš-nećeš, ruše cenu. Ako imaš gde da smestiš 200.000 porodica po smešnim cenama, manje ljudi se takmiči za privatne stanove, pa ni cene privatnih ne mogu potpuno divljati. Ali, kažem, uvek je neki problem, nikad ne možeš znati sve posledice - piše u kometaru.

- U ovom slučaju posledica je ta da si neke od tih gradskih stanova mogu priuštiti upravo oni koje prilično dobro opisuješ s ‘malo je reći katastrofa’. Grad je krenuo od plemenite ideje da omogući život u gradu po pristojnim cenama, a završio je na tome da se u gradu skoro pa i ne može živeti jer su niske cene privukle populaciju uz koju ti se baš i ne živi, dodaje se.

- Mislim da je takođe ogroman problem što ima tih sirijskih porodica s puno dece koje dobijaju po 7 do 10 hiljada evra socijalne pomoći mesečno što je nekome ko ovo sada čuje nezamislivo, ali to je, nažalost, austrijska stvarnost - navodi se u komentatu.

(Telegraf Biznis)