ZLATNA KOKA SRPSKOG SELA! Zasadite ovu biljku i imaćete prihod 35 godina: Samo 1 kilogram košta 1.200 dinara

Sadnja oraha postaje sve popularnija investicija u voćarstvu u Srbiji. Iako ne donosi brzu zaradu, stručnjaci ističu da kvalitetno održavani zasadi mogu donositi profit i do 35 godina, a uloženi novac počinje da se vraća već od osme godine.

Potražnja za orasima, kako domaćih tako i stranih sorti, sve je veća i u zemlji i u inostranstvu.

Teme za vas

Gde se orah najviše gaji?

U Srbiji je trenutno oko 3.411 hektara pod zasadima oraha. Gaji se širom zemlje, ali su najveće površine u okolini Zaječara, Leskovca, Knjaževca, Valjeva i Kragujevca.

Kako navodi profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u tim krajevima pretežno su zastupljeni ekstenzivni zasadi, dok su najsavremeniji i najintenzivniji zasadi uglavnom u Vojvodini, posebno oko Pančeva i Sente.

Uprkos smanjenju proizvodnje poslednjih godina, Keserović tvrdi da je ulaganje u sadnju oraha dugoročno isplativo.

- Proizvodnja oraha u Srbiji je 2014. bila 16.000 tona, a 2021. godine pala je na 7.540 tona. U poslednje četiri godine prosek je oko 9.440 tona godišnje - kaže on.

Koje sorte saditi i koliko košta podizanje zasada?

Za uspešnu proizvodnju preporučuju se moderne sorte sa tzv. lateralnim rađanjem, kao što su:

• Chandler
• Lara
• Fern
• Franquette
• Pedro
• Tjular

Profesor Keserović upozorava da je orah izuzetno osetljiv, naročito na bakterioze, i da je pravilan izbor sadnog materijala i uzgojni oblik ključ uspeha.

Investicija po hektaru u savremenim zasadima sa sistemom za navodnjavanje iznosi od 11.000 do 13.000 evra, što je mnogo manje u poređenju sa jabukama i borovnicama, gde troškovi po hektaru idu od 40.000 do 70.000 evra.

- Već u četvrtoj ili petoj godini pokrivaju se troškovi proizvodnje, a ulaganje se vraća između osme i desete godine. Uz pravilno održavanje, zasadi mogu trajati i do 35 godina - objašnjava Keserović.

Srbija uvozi orah, a domaći je skup

Zbog nedovoljne domaće proizvodnje, Srbija i dalje uvozi orah. Na beogradskim pijacama kilogram očišćenog oraha košta oko 1.200 dinara, dok je orah u ljusci kod proizvođača oko 5 evra, a očišćen između 8,5 i 10 evra.

Iskustvo sa plantaže "Siora"

Milan Brkljač, suvlasnik jedne od najvećih plantaža oraha u Srbiji - "Siora", kaže da trenutno imaju 50 hektara pod orahom, a u naredne dve godine planiraju da udvostruče proizvodnju.

- U šestoj godini očekujemo prvi manji komercijalni rod od 600 kg do 1 tone po hektaru, a kasnije i do 3 do 5 tona po hektaru - navodi Brkljač.

Dodaje da je sadnja oraha investicija bez prihoda u prvih šest do sedam godina, ali da nakon osme ili devete godine dolazi do ozbiljne zarade.

- Ko ima strpljenja i voli poljoprivredu, orah je odličan izbor  - ističe on.

Brkljač naglašava da je njihov orah „premium“ kvaliteta, ali da domaće tržište teško prihvata višu cenu. Zbog toga su okrenuti izvozu, iako su spremni za saradnju i sa velikim domaćim sistemima.

-  Na Zapadu je orah dvostruko ili trostruko skuplji nego kod nas. Imamo i orahovaču (rakiju od oraha) koju već plasiramo na domaće tržište - dodaje.

Troškovi sadnje oraha po hektaru

Za 1 hektar plantaže potrebno je:

260 do 270 sadnica po ceni od oko 15 evra po komadu

Sistem za navodnjavanje - oko 2.500 evra po hektaru (bez troškova dovođenja vode)

Kopanje i sadnja mehanizacijom

Đubrenje i zaštita u prvim godinama - 500 do 700 evra po hektaru, a kasnije i više

Održavanje i mehanizacija - u zavisnosti od toga da li proizvođač poseduje mehanizaciju ili je mora iznajmljivati

Brkljač zaključuje da je ulaganje veliko, ali da dugoročno donosi sigurnu dobit, ako se zasadi pravilno neguju i tržište pametno odabere.

(Telegraf Biznis/Dnevno)