Tramp udara carine, Kina drži metale: Mijatović pojašnjava zašto se svet lomi oko sirovina

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović naglasio je da na globalnom nivou, onaj ko raspolaže mineralnim sirovinama i ko čvrsto stoji iza svojih resursa i štiti ih može da ima dobru poziciju na svetskom tržištu, što se videlo u pregovorima oko carina koje su SAD nameravale da uvedu pojedinim zemljama.

- Normalno ta dobra pozicija podrazumeva da neko ima jaku i stabilnu državu i stabilnu ekonomiju - rekao je Mijatović gostujući u sredu na TV Tanjug i podsetio da su resursi uvek bili nešto oko čega su se vodili ratovi.

Teme za vas

Na pitanje kako veliki geopolitički faktori koriste prirodne resurse i rudna bogatstva kao sredstvo pregovora, on je ukazao na to da Kina drži svetski primat u proizvodnji metala iz grupe Lantanidima, koji se koriste za savremene tehnologije i da 80 do skoro 100 odsto proizvodnje tih metala potiče iz Kine.

- Početkom decembra kada je izbio jedan od sukoba između Kine i SAD u vezi sa carinama, Kina je odgovorila da je smanjila kvote za isporuku galijuma i germanijuma i antimona SAD. Kompletne potrebe SAD za galijumom i germanijumom dolaze iz uvoza, a jedan od glavnih isporučilaca je Kina, to su elementi neophodni za pravljenje čipova, baterija za vozila - rekao je on i dodao da zato sirovine postaju, narodnim jezikom rečeno, predmet prepucavanja.

Sirovine su, dodao je, postale stvar dogovora, što se pokazalo i u pregovorima SAD i EU.

Zato je, kako kaže, bilo važno da se nađe kompromis, posebno u slučaju SAD i Evropske unije, kada su se na kraju dogovorili za postignute carine od 15 odsto, iako je bilo najava da će biti 30 do 100 odsto.

Podsetio je da je na svetskom nivou daleko veća potražnja za mineralnim sirovinama nego što je svetska proizvodnja i naglasio da je u kod mineralnih sirovina nešto najgore što može nekome da se desi - da proda isključivo sirovu rudu.

Objasnio je da velike države i ekonomije koje pripadaju zapadnim ekonomijama, poput Kanade i Australije imaju enormnu proizvodnju mineralnih sirovina, ali u isto vreme i određenu vrstu prerade te sirovine.

To se, kako kaže, posebno odnosi na Australiju, koja je pre godinu, dve donela novu strategiju razvoja sektora kritičnih mineralnih sirovina u kojoj je jedna od glavnih stavki da se što više mineralnih sirovina koje proizvedu na svojoj teritoriji, prodaju na stranom tržištu kao poluproizvod, koncentrat ili kao finalni proizvod.

Navodi da SAD, bez obzira na to što zavise od sirovina koje uvoze, raspolažu velikim resursima, ali da su im potrebe za mineralnim sirovinama daleko veće od proizvodnje.

Mijatović je dodao da je prema najnovijim podacima za 2024. godinu, u SAD obim rudarske proizvodnje, koja se ne odnosi na energetske sirovine, bila oko 105 milijardi dolara.

- Kada na to još dodaju prerađene ili reciklirane sirovine, kao i ono što uvezu kao već prerađene mineralne sirovine, njihova industrija od toga napravi dobit od 900 milijardi dolara - rekao je Mijatović.

Kaže da Rusija raspolaže svim mineralnim sirovinama i da se oduvek bazirala na svojim sirovinama.

- Manje su uvozili iz afričkih ili drugih zemalja, već su razvijali svoje sirovine i energetske i ostale - kazao je Mijatović.

Na pitanje da li je to pametna politika, odgovorio je da jeste i podsetio na primer Evrope, koja je godinama gasila rudarski sektor i sputavala ga na račun ekologije, a kada je shvatila da su joj potrebne mineralne sirovine, otvorilo se pitanje gde mogu da ih nabave - u Kini, u Rusiji, u Africi.

Podsetio je da su iz centralnog dela Afrike, poslednjih godina otišli Francuska i druge zemlje koje su tamo imale rudnike,da je Evropa sa Kinom ekonomski zaratila zbog drugih stvari i da sad od nekog treba da nabavi sirovine.

- Zato su sada i doneli i zakon - akt o kritičnim mineralnim sirovinama, da svim članicama Evropske unije jednostavno nalože kao obavezu da moraju više da izdvoje u geološka istraživanja, u otvaranje rudnika i da krenu u reciklažu mineralnih sirovina jer neke metale možete u određenom ciklusu iz nekoliko puta i da reciklirate i ponovo dobijete sirovinu koja vam treba i da na sve to smanjite loš uticaj na ekologiju - kazao je Mijatović.

(Telegraf.rs/Tanjug)