Bil Gejts poručuje: Veštačka inteligencija BRIŠE tržište rada, samo ove TRI struke će preživeti

Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts, kao i brojni svetski izveštaji, ukazuju na to da veštačka inteligencija nepovratno menja tržište rada. Automatizacija postaje sveprisutna, posebno kada su u pitanju jednostavni, ponavljajući zadaci, ali tranzicija ka "AI ekonomiji" mora biti pažljivo vođena kako ne bi ostavila ozbiljne posledice po radnu snagu.

Gejts je u više navrata isticao da razvoj AI tehnologije menja način na koji ljudi rade, ali i da otvara nova pitanja, pre svega o tome u kojim sektorima ljudi ostaju nezamenjivi.

Teme za vas

Programeri: Ključna karika u digitalnoj evoluciji

Za Gejtsa, programiranje je mnogo više od tehničkog znanja - to je savremeni oblik pismenosti. Bez programera, AI ne bi ni postojala. Iako veštačka inteligencija danas može da generiše kod, i dalje joj je potrebna ljudska kontrola i stručno usmerenje.

Upravo programeri imaju zadatak da otkriju greške u sistemima, da prepoznaju i koriguju potencijalne pristrasnosti i da integrišu etičke standarde. Gejts naglašava da bez tih koraka - automatizovani sistemi mogu vrlo lako postati nepredvidivi ili čak opasni.

Biologija: Nauka budućnosti

Brzi napredak u biotehnologiji, genetskom inženjeringu i personalizovanoj medicini stavio je biologe u središte savremenih inovacija. Gejts smatra da automatizacija tu ima ograničen domet.

Ljudsko prosuđivanje ostaje ključno kada se donose složene odluke u zdravstvu, tumače podaci iz biomedicine ili reaguje na zdravstvene krize.

- Biologija je postala nauka našeg vremena - kaže Gejts, naglašavajući koliko je stručnost važna u svetu u kom AI ne može da zameni empatiju, intuiciju i kompleksno razumevanje živih sistema.

Energetika: Ljudska kreativnost ne može da se automatizuje

U eri borbe protiv klimatskih promena i prelaska na obnovljive izvore, stručnjaci iz energetskog sektora igraju ključnu ulogu. Gejts podseća da su upravo ljudi ti koji razvijaju tehnologije poput hvatanja ugljen-dioksida i upotrebe zelenog vodonika.

AI može da pomogne u optimizaciji procesa, ali ne može sama da redizajnira energetske sisteme ili da predvidi dugoročni uticaj tehnologija na životnu sredinu. Zbog toga, inovacije u energetici i dalje zahtevaju analitičko mišljenje, iskustvo i sposobnost prilagođavanja - osobine koje ostaju van domašaja mašina.

AI menja tržište rada

Prema globalnoj studiji koju su zajednički sproveli Međunarodna organizacija rada (ILO) i poljski istraživački institut NASK, generativna veštačka inteligencija može uticati na čak 25% svih poslova u svetu.

Međutim, izveštaj ne prognozira masovno ukidanje radnih mesta, već transformaciju načina rada. Zanimanja koja uključuju rutinske, administrativne zadatke su najugroženija, dok profesije koje zahtevaju visok nivo stručnosti - kao što su programiranje, biologija i energetika - pokazuju značajnu otpornost.

Zaključak studije jeste da AI neće u potpunosti zameniti ljude, već će izmeniti prirodu mnogih poslova. Poslovi u kojima su presudni prosuđivanje, kreativnost i fleksibilnost ostaju u domenu ljudskog rada, i to još dugo.

(Telegraf Biznis)