Hrvatski stručnjak otkrio razlog kraha sezone u CG, spomenuo i Srbe: "Sumnjam da to može nama da se desi"

Rasprave o tome da li su cene u sezoni prenaduvane nisu specifične samo za Hrvatsku. Muče i konkurenciju. Sezona u Crnoj Gori doživela je potpuni krah, popunjenost smeštaja u Budvi ne prelazi 50 odsto, dok su se i u Grčkoj u problemima našle poznate destinacije poput Santorinija, ostrva koje beleži pad dolazaka od 11,5 odsto. Lokalni hotelijeri to pripisuju visokim operativnim troškovima, poput rasta cena energije, ali i uvođenju digitalnih radnih kartica.

Teme za vas

Jesu li mediteranske zemlje preskupe i šta možemo da naučimo iz primera drugih?

"Gosti više ne znaju šta ih čeka - cena koja predstavlja odličnu vrednost za novac, ili nešto veoma skupo, a zapravo bez prave vrednosti. Testiramo granice strpljenja turističkog tržišta. Mislim da ih još nismo prekoračili, ali… ako se ne urazumimo, na dobrom smo putu da se to dogodi", upozorava direktor Instituta za turizam Damir Krešić.

Iz nadležnog ministarstva poručuju da je cenovna konkurentnost izuzetno važna za postizanje pozitivnih turističkih rezultata.

"Vlada Republike Hrvatske i Ministarstvo turizma i sporta od početka godine apeluju na sve aktere u turizmu i povezanim delatnostima da to imaju u vidu. Važno je naglasiti da su cene rasle i kod konkurencije, te da uporedive destinacije poput Španije, Italije, Grčke i Crne Gore beleže slične ili veće cenovne korekcije, ali u mnogim slučajevima bez ulaganja u kvalitet."

Nema snižavanja

U Grčkoj tvrde da zbog brojnih rastućih troškova gotovo da nema prostora za snižavanje cena, što je verovatno odvratilo putnike sa ograničenim budžetom od posete Santoriniju.

Na navode o lošoj situaciji u susednoj Crnoj Gori, Krešić kaže da se Crna Gora godinama "pretvarala" da je destinacija elitnog turizma, dok je zapravo bila destinacija masovnog turizma.

"Sa nekoliko svetskih projekata poput Porto Montenegra i Svetog Stefana, kojima se prikrivao amaterski pristup i razvoj masovnog turizma", objašnjava on.

"Da ne govorimo o građevinskom haosu duž cele obale. Puno toga su uradili pogrešno, dok u Hrvatskoj, smatram da postoji relativno visok nivo javne svesti da se tako ne treba raditi. Ne treba likovati zbog navodnog kraha crnogorske sezone, naprotiv. Stranci ni ne znaju za granice - mnogi obilaze Hrvatsku i zemlje u regionu u okviru kružnih tura, tako da nam ništa ne znači ako je njima loše", istakao je Krešić, dodajući da veliki broj gostiju tokom istog putovanja poseti Sloveniju, Hrvatsku i Crnu Goru.

direktor Instituta za turizam Damir Krešić /Foto: printskrin/N1

"Ako nešto ne valja u Crnoj Gori, svima će nam biti lošije. Ipak, verujem da smo kroz aktivnosti ministarstva i upozorenje HTZ-a da se ne igramo s cenama ipak dovoljno informisani da se cene više ne bi trebalo povećavati. Sumnjam da može da se dogodi da iz neznanja ponovimo crnogorski scenario, ali uvek treba računati i na nemar ili bezobrazluk pojedinaca", rekao je Krešić.

Direktor Hrvatske turističke zajednice (HTZ) Kristjan Staničić kaže da je poveznica između hrvatske i crnogorske obale nemačko tržište.

"U Nemačkoj postoje određeni problemi zbog pada životnog standarda i ekonomske aktivnosti, te tu možemo saosećati s Crnogorcima, a i oni s nama. Nemci su racionalni potrošači i u lošijoj ekonomskoj situaciji pažljivije biraju gde će putovati i na koliko dana. Verovatno su i oni to osetili", rekao je.

Hrvatski turistički sektor nema razloga za paniku da će 2025. izgledati kao crnogorska sezona, pre svega zbog drugačijih emitivnih tržišta, pojašnjava Krešić, koji kaže da su godinama imali mnogo posetilaca iz Srbije, Rusije i Ukrajine - tri zemlje u kojima su trenutno prisutne brojne političke tenzije i ratni sukobi.

"Prema onome što vidim na društvenim mrežama, Srbi im zameraju što naglašavaju crnogorski identitet, jer su ih i posle razlaza smatrali svojom rivijerom. Osim toga, njihovi posetioci su u velikoj meri bili Rusi i Ukrajinci, koji sada više ne dolaze u tolikom broju zbog ruske agresije na Ukrajinu", komentarisao je Krešić.

Struktura stranih gostiju u Hrvatskoj ipak je drugačija - prema zvaničnim podacima sistema eVisitor, u prvih šest meseci ove godine turisti iz Nemačke prednjače po broju noćenja u Hrvatskoj, a odmah iza njih su domaći turisti koji su ostvarili čak četiri miliona noćenja, što predstavlja skok od čak 11 odsto, čime domaće tržište pokazuje sve veći značaj u ukupnom turističkom prometu. Slede Slovenci sa 2,8 miliona noćenja i Austrijanci sa 2,7 miliona.

Traži se manje razvikano

Iako je struktura gostiju u Hrvatskoj "sigurnija" nego crnogorska, ipak treba paziti da previsoke cene ne oteraju turiste, smatra Krešić. Prema podacima Hrvatske turističke zajednice, primetne su promene u navikama i očekivanjima turista koji sve češće putovanja biraju u poslednjem trenutku, pažljivo prate cene i nastoje da dobiju što više za svoj novac. Last minute rezervacije beleže snažan rast, a sve više pažnje pridaje se ponudi koja uključuje autentična, održiva iskustva i bezbednost destinacije.

Istovremeno, raste interesovanje za manje razvikane lokacije, što ukazuje na zaokret ka personalizovanijim i smislenijim putovanjima. Ti trendovi nisu specifični samo za Hrvatsku - u pitanju su globalni obrasci koji sve više oblikuju turističke odluke. Mnogi stručnjaci kao deo ponude kod koje treba biti naročito oprezan s preteranim cenama navode usluge, posebno one u jelovnicima u jadranskim kafićima i restoranima.

"Ugostiteljstvo je cenama polako zašlo u crveno, kao i neke druge usluge koje se vezuju za turistički proizvod, poput taksija, dok je smeštaj na granici. Ipak, ne sme se zaboraviti da turisti sve to gledaju kao celinu - ako je samo jedna stavka preskupa, neće biti zadovoljni", smatra Krešić.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)