Uprkos zvaničnoj statistici, ni Hrvati ovog leta ne trljaju dlanove: "Nekvalitet poskupeo, a zarada je manja"

Uprkos zvaničnoj statistici koja pokazuje blagi rast turizma u Hrvatskoj tokom prvih sedam meseci 2025. godine, subjektivni utisak iznajmljivača, ugostitelja i ostalih aktera u turizmu sugeriše da je turistička sezona na Jadranu ove godine lošija nego prošle.

Teme za vas

Nažalost, čak ni statistika nije naklonjena turističkom sektoru, barem kada je reč o brojkama za jul. Naime, prema podacima Hrvatske turističke zajednice (HTZ), u julu je u Hrvatskoj boravilo 4,6 miliona turista, što je dva odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. Ostvareno je ukupno 29,2 miliona noćenja, odnosno jedan odsto manje. Stranih turista bilo je gotovo 4,2 miliona, a domaćih 429 hiljada – oboje u blagom padu u odnosu na jul 2024.

Ekonomista Petar Vušković za Dnevno je komentarisao najnovije brojke HTZ-a i osvrnuo se na kontrast između statistike i stvarnog stanja na terenu.

Printskrin: N1

Niži prihodi

"S jedne strane imamo statistiku, a s druge subjektivni utisak. Kada gledamo statistiku, ukupno za sedam meseci ostvaren je blagi rast. Međutim, subjektivni utisak govori da je situacija ipak lošija. Taj utisak se može steći od iznajmljivača apartmana koji kažu da je sezona znatno slabija."

Vušković navodi da ljudi na terenu kažu da je situacija lošija nego ranije.

"Nedavno sam razgovarao s dva vlasnika ugostiteljskih objekata na Braču koji su mi rekli da im je prihod 20 odsto niži u odnosu na isti period prošle godine. Slična je situacija i na štandovima. Poznajem nekoliko vlasnika štandova na kojima se prodaju rukotvorine od bračkog kamena, proizvodi od drveta, masline, i oni kažu: lošije je nego prošle godine."

Prema Vuškoviću, glavni uzroci lošije sezone leže u sve većem gubitku zbog viših cena.

"Razloge treba tražiti u gubitku konkurentnosti Hrvatske u odnosu na mediteranske zemlje koje su jeftinije, kao što su Turska, Grčka i Španija. Došlo je do znatnog rasta cena kod ugostitelja i apartmanskog smeštaja, a taj rast tera goste da biraju povoljnije opcije", navodi.

Hotel povoljniji od apartmana

"Moj prijatelj je ove godine umesto apartmana izabrao hotel s polupansionom, što ga je izašlo jeftinije nego da je bio u apartmanu gde bi morao sam da kupuje hranu u prodavnici, kuva svaki dan ili ide u restoran."

Analitičar upozorava da bi nas više trebala zabrinuti činjenica da je uz rast cena došlo i do pada kvaliteta.

"Naš problem je i to što je zapravo došlo do pada kvaliteta u turizmu. To se vidi po hrani koja se poslužuje u ugostiteljskim objektima. Naravno, cene su porasle, ali treba biti iskren i reći da je nekvalitetan proizvod poskupeo. Gosti nisu naivni i vrlo dobro znaju šta plaćaju, upoređuju cene sa konkurentskim destinacijama."

Pored kvaliteta, kaže Vušković, sve više se gubi i ono što je turistima najvažnije, a to je autentičnost.

Foto: Shutterstock

"Apsurdno je da vas u restoranu poslužuje Azijat koji vam nudi bračku janjetinu ili dubrovačku rožatu. Gubi se ta autentičnost. Turizam je autentičnost, turizam je doživljaj, a mi gubimo autentičnost u odnosu na druge mediteranske destinacije."

Domaći ne žele da rade

Kao ilustraciju, Vušković je podelio i lično iskustvo sa audita jednog hotela u Splitu prošle godine kada mu je menadžerka jednog ekskluzivnog hotela rekla da neće zapošljavati radnu snagu iz Azije jer žele da očuvaju percepciju visokog kvaliteta.

"Kada sam je video ove godine, uz nju su bili radnici sa Dalekog istoka. Rekla mi je tada da su morali da ih angažuju jer nisu uspeli da pronađu lokalnu radnu snagu", navodi Vušković.

Vušković je uputio otvoren apel Ministarstvu turizma i turističkim zajednicama.

"Već prošle godine, iako je sezona bila bolja, bilo je znakova da će ova sezona biti slabija. Ministarstvo turizma mora da se zapita šta se dešava sa turističkom sezonom, gde se grešilo.

To je poruka i turističkim zajednicama da preispitaju svoje programe, da vide koji je strateški cilj Hrvatske. Kuda idemo? Da li idemo ka elitnijem turizmu ili ka masovnom turizmu? Sada je vreme za detaljnu analizu", navodi.

Ključna prednost

Uprkos svemu, Vušković vidi jednu ključnu prednost Hrvatske u odnosu na svetsku konkurenciju.

"Naš najveći adut, kao građanina Hrvatske, kao čoveka s ostrva, kao domoljuba, jeste što u Hrvatskoj još uvek nije prevruće. Dakle, turizam nije opekotina na koži turista.

Foto: Shutterstock

U tropskim zemljama ne možete disati od vlage i vrućine, poput Maldiva i Tajlanda. Hrvatska još uvek ima tu konkurentsku poziciju globalno. Međutim, u okviru Mediterana, tu poziciju gubi. Cene kod nas su kao u Italiji, ali su niže u Španiji, Grčkoj i Turskoj."

Na kraju, Vušković postavlja ključna pitanja.

"Kuda idemo? Da li želimo luksuzni turizam? Da li želimo masovni turizam? Da li želimo razvijati kamping turizam? Da li želimo da povećamo broj apartmana? Sada je vreme da podvučemo crtu, jer jednostavno gubimo poziciju koju smo imali. To je sada jasno."

Lošije nego prošle godine

Dok sezona još traje, ostaje pitanje: hoće li turistička statistika na kraju leta uspeti da nadmaši prošlogodišnje brojke? Vušković sumnja u to.

"Pitam se kakva će biti statistika na kraju leta, da li će nadmašiti brojke od prošle godine. Nisam siguran. Prema svima sa kojima sam razgovarao, sa vlasnicima štandova, vlasnicima restorana, privatnim iznajmljivačima, kažu da su brojke lošije nego prošle godine. Mnogi imaju osećaj da je još uvek predsezona, iako smo na vrhuncu turističke sezone", zaključuje analitičar.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)