Restorani uveli kaznu od 117 dinara po osobi: Mora je platiti svako ko ne uradi jednu stvar

Sve više restorana u nemačkom Dortmundu uvodi strogu meru protiv rasipanja hrane - naplaćuju kaznu gostima koji ostave hranu na tanjiru. Ova praksa posebno je česta u restoranima sa švedskim stolom i ponudama "jedi koliko možeš", gde ljudi često uzimaju više hrane nego što mogu da pojedu, a višak se na kraju baca.

Restoran Lahuhu iz dortmundskog kvarta Unionviertel naplaćuje tri evra za svakih 100 grama hrane koju gosti ostave na tanjiru. Pravilo je jasno istaknuto, a kazna nosi šaljivi naziv - "disciplinski evro".

Teme za vas

Podaci Saveznog ministarstva za poljoprivredu i prehranu pokazuju da se u Nemačkoj godišnje baci čak 10,8 miliona tona hrane, od čega ugostiteljski sektor čini oko 2 miliona tona, odnosno skoro 18 odsto ukupnog otpada.

Sindikat za prehranu, ugostiteljstvo i uslužne delatnosti (NGG) podržava ovu meru, ali smatraju da novac od kazni ne bi smeo ostajati samo u kasi vlasnika restorana. Predlažu da deo novca ide zaposlenima, poput kuvara i konobara, dok bi ostatak trebalo donirati humanitarnim organizacijama kao što je „Kruh za svet“.

Ovakve kazne podstiču goste da bolje razmisle o tome koliko hrane uzimaju jer svaka porcija ima svoju vrednost - uloženi su rad, resursi i trud, poručuju iz NGG-a.

Pored etičkog aspekta, bacanje hrane predstavlja i ozbiljan finansijski gubitak za ugostitelje. Oni koji bacaju hranu u vrednosti od nekoliko stotina evra nedeljno ne samo da gube novac, već ugrožavaju i održivost svog poslovanja. Sindikat naglašava da bi taj novac mogao biti iskorišćen za nova radna mesta ili bolje plate zaposlenih.

Iako ovakve kazne još nisu uobičajene u hrvatskim restoranima, problem rasipanja hrane i kod nas je značajan. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, u Hrvatskoj se godišnje baci preko 300.000 tona hrane, pri čemu ugostiteljski sektor čini veliki deo tog otpada. U zemlji gde više od 20 odsto stanovnika ne može sebi priuštiti kvalitetan obrok svaki drugi dan, odgovorna potrošnja hrane ima i jak socijalni značaj.

Poruka iz Dortmunda je jasna: slobodno jedite koliko želite, ali jedite odgovorno. U vremenu kada milioni ljudi gladuju, bacanje hrane nije samo neodgovorno, već i društveno neprihvatljivo.

(Telegraf Biznis/Slobodenpecat)