Najveći svetski proizvođač botoksa u problemu zbog Trampovih tarifa

Irski grad Vestport, u kome se nalazi fabrika koja proizvodi najveće količine botoksa na svetu, strahuje za budućnost zbog tarifa od 15 odsto koje je uveo američki predsednik Donald Tramp na farmaceutske proizvode iz Evropske unije.

Teme za vas

Postrojenje kojim upravlja farmaceutska kompanija AbbVie iz Čikaga zapošljava najmanje 1.300 lokalnih stanovnika i oko 500 dodatnih izvođača radova, što čini ekonomsku okosnicu grada od jedva 7.000 stanovnika, piše CNN.

Kako se navodi zbog cilja Trampa da vrati tu višemilijardersku industriju kući, to bi moglo da uništi gradove poput Vestporta, koji je transformisan zahvaljujući fabrici, koju je američka kompanija AbbViea preuzela 2020. godine..

U toj fabrici proizvodi se terapeutski botoks koji se koristi za stanja koja uključuju spazam mišića, migrene, određena stanja oka i prekomerno znojenje i koji je doneo AbbVieju prošle godine 3,3 milijarde dolara, a prodaja kozmetičkog botoksa, koji se često koristi za "peglanje" bora na licu, donela je 2,72 milijarde dolara.

U fabrici, koja se prostire na 61 hektar, bočice botoksa se prerađuju i pakuju u obliku praha, pre izvoza u oko 70 zemalja, a najveći uvoznik botoksa su Sjedinjene Američke Države sa 70 odsto.

Lokalni stanovnici kažu da su zabrinuti zbog situacije i da brinu za svoj posao.

Stručnjaci smatraju da, iako bi deo proizvodnje lekova mogao da se premesti u postojeće američke pogone, potpuno preseljenje proizvodnje je malo verovatno zbog visokih troškova, regulatornih prepreka, izazova u lancu snabdevanja i dugih rokova za izgradnju ili preseljenje visokotehnoloških pogona, što bi sve moglo da dovede do kašnjenja.

Kompanija AbbVie, nije signalizirala nikakve planove za preseljenje svog proizvodnog centra Botoksa.

Govoreći o tarifama na nedavnom javnom pozivu o zaradi, predsednik AbbVie-a Robert A. Michael rekao je da kompanija "vodi konstruktivne razgovore s administracijom o sektorskim tarifama" i napomenuo da će "očigledno nastaviti ulagati u SAD". U utorak je kompanija najavila investiciju od 195 miliona dolara u svoj proizvodni pogon u Čikagu, što je, kako je navela, dio šire obaveze ulaganja više od 10 milijardi dolara u američke projekte tokom sledeće decenije.

I drugi veliki proizvođači lekova najavili su da će povećati američka ulaganja kao odgovor na nove tarife.

Nije jasno šta bi ove investicije mogle značiti za Irsku. Ali to možda i nisu dobre vesti. Prošle godine, farmaceutski proizvodi su činili 44 milijarde evra (51,2 milijarde dolara) od ukupnog irskog izvoza u SAD, koji je iznosio 72,6 milijardi evra (84,5 milijardi dolara).

Pre sporazuma o tarifama, Irska je, čini se, proaktivno ubrzala izvoz: prema službenim podacima o trgovini, u prva dva meseca ove godine u SAD je isporučeno farmaceutskih proizvoda u vrednosti od 20 milijardi evra (23 milijarde dolara).

I dok se čini da je trgovinski rat za sada izbegnut, američki potrošači bi mogli biti na udaru zbog rastućih cena lekova.

Analitičar ING-a, Diederik Stadig, izjavio je za CNN da bi carina od 15% mogla povećati cene lekova u SAD za 7% do 10%, što bi godišnje povećalo troškove zdravstvene zaštite za 13 milijardi dolara. Potrošači bi s vremenom mogli snositi teret kroz veće premije zdravstvenog osiguranja i povećane cene lekova u apotekama.

Za proizvode poput kozmetičkog botoksa, koji nije pokriven zdravstvenim osiguranjem u SAD, troškovi postupaka koji se već smatraju luksuzom mogli bi porasti, kažu analitičari, što će dodatno opteretiti novčanike.

To zabrinjava hotelijera iz Westporta Michaela Lennona, čija je američka klijentela ključna za turističku industriju.

Lokalni hotelijer Michael Lennon kaže da je farmaceutska fabrika "donela veliko bogatstvo" Westportu koje "drugi gradovi na zapadu Irske ne bi imali - i da smo sretni što ga imamo".

Lennonovi američki gosti lagano se voze plažom Carrownisky, 30 minuta od grada Westporta. Kara Fox/CNNVozeći se kako bi pokupio svoje američke goste, koji su jahali konje na obližnjoj plaži u Clew Bayu, gde vodi konjičku agenciju za planinarenje, Lennon je rekao da nije bio toliko zabrinut da će tvornica u Westportu pretrpeti posledice.

"U svakom od naših poslova postoji inovativno razmišljanje... i mislim da ćemo se prilagoditi", rekao je Lennon, dok je njegov džip tutnjao Divljim atlantskim putem, slikovitom rutom duž neravne obale zemlje.

"Moja briga je da bi to (povećanje tarifa) moglo poremetiti američku ekonomiju, a potrebni su nam svi ovi Amerikanci koji dolaze u Irsku."

Zatim se prisetio razgovora koji je vodio s gostom koji je podržavao Trampa, a koji mu je rekao: "Ono što je dobro za Ameriku, dobro je i za Irsku."

Lennon je rekao da se nada da je to istina.

"Ali ja ne znam. A ni ona ne zna", rekao je.

(Telegraf.rs/Tanjug)