Moć i milijarde: Kako Tramp zarađuje bogatstvo iz Bele kuće

Američki predsednik Donald Tramp je od početka svog drugog mandata uložio ogroman novac u različite sektore, piše Dojče Vele i dodaje da mu kritičari zameraju da koristi svoj položaj i to prilično otvoreno kako bi uvećao lično bogatstvo.

Nakon ponovnog izbora na funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Tramp se neprestano suočava sa optužbama da iz predsedničke pozicije izvlači ličnu korist, a dodaje se da su on i njegova porodica u poslednje vreme zaključili brojne poslove - od nekretnina i kriptovaluta, do obveznica i akcija.

Teme za vas

Javni izveštaji

Nakon afere Votergejt, koja je rezultirala donošenjem Zakona o etici u vladi iz 1978. godine, predsednici, potpredsednici i drugi visoki zvaničnici u SAD, imaju obavezu da svake godine javno objave svoje finansije, a izveštaje predaju Kancelariji za etiku u vladi (OGE) i koji su potom dostupni javnosti.

Prema aktuelnim dokumentima OGE, Tramp je od 21. januara 2025. obavio više od 600 finansijskih transakcija i uložio preko 100 miliona dolara u korporativne, komunalne i državne obveznice, a među kompanijama čije je obveznice kupio su Sitigrup, Morgan Stenli, Meta, T-Mobajl Ju-Es, Houm depo i JunajtedHelt.

Foto: Tanjug/AP

Na taj način republikanski predsednik ima udela u sektorima koji bi mogli da profitiraju od političkih odluka njegove administracije, poput npr. deregulacije finansijskog tržišta.

Kako se navodi kritičari u tome vide potencijalni sukob interesa.

Ulaganja u obveznice i akcije

Što se tiče akcija, za sada nema javnih podataka o kupovinama ili prodajama od početka njegovog drugog mandata, a ipak, prema poslednjem izveštaju s kraja 2024, Tramp je imao značajne udele u Majkrosoftu, Bleksotunu i sopstvenoj kompaniji, Tramp medija end tehnolodži grup.

Posedovao je i akcije tehnoloških i velikih kompanija kao što su Amazon, Alfabet, Meta, Tesla, Berkshir Hedvej, PepsiKo, Džej-Pi Morgan Čejs, Koka-Kola i Fajzer.

Foto: Tanjug/AP, STR / AFP / Image Press Agency / Alamy / Alamy / Profimedia

Najveće pojedinačne pozicije bile su u Nvidiji - između 615.000 i 1,3 miliona dolara i u Eplu - između 650.000 i 1,35 miliona dolara. Obe kompanije direktno zavise od njegovih političkih odluka.

Tramp je najpre potpuno zabranio Nvidiji prodaju čipova Kini, ali je tu odluku nedavno ublažio, a u zamenu, Nvidia mora 15 odsto svojih prihoda iz Kine da ustupi američkoj vladi - što stručnjaci smatraju da je bez presedana u istoriji SAD.

Početkom avgusta Tramp je najavio carine do 100 odsto na uvezene kompjuterske čipove i poluprovodnike, a Epl, međutim, neće biti pogođen, jer je, prema Trampovim rečima, direktor Tim Kuk obećao dodatne investicije u SAD vredne 100 milijardi dolara.

Nakon te vesti, cena Eplove akcije porasla je za više od četiri odsto.

Investicije u nekretnine

Trampove investicije u nekretnine teško je razdvojiti od njegovih državničkih putovanja, a njegovo prvo veliko putovanje u inostranstvo vodilo ga je u Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate - upravo u zemlje u kojima njegova porodica paralelno pokreće nove ili širi postojeće projekte.

U maju su počeli radovi na Tramp tauer Džeda, luksuznom soliteru od 47 spratova na obali Crvenog mora. Trampova porodica najavila je i izgradnju luksuznog golf-terena u Kataru "u Trampovom stilu", kao deo projekta vrednog 5,5 milijardi dolara, kao i "Tramp internešenal hotel end tauer" u Dubaiju - neboder sa 80 spratova i najvišim spoljnim bazenom na svetu.

Foto: Tanjug/AP

Tržište kriptovaluta

Kriptovalute sve više konkurišu tradicionalnom biznisu s nekretninama u Trampovom portfoliju, a američki magazin Forbs procenio je u junu da je samo u prethodnih devet meseci zaradio oko milijardu dolara na ulaganjima u Tramp-Mim-Koin i udelom u kompaniji Vorld liberti fajnenšenal.

U julu je njegova holding kompanija Tramp medija end tehnolodži objavila da ulaže dve milijarde dolara u bitkoin i druge kriptovalute, a u skladu s tim, Tramp sebe rado predstavlja kao "kripto-predsednika" i snažno se zalaže za deregulaciju tog sektora.

Novinar Dejvid Kirkpatrik u tekstu za Njujorker izračunao je da su Tramp, njegova deca i njihovi supružnici od početka njegove prve predsedničke funkcije zaradili više od 3,4 milijarde dolara, a većina tih poslova i transakcija, kako piše, gotovo sigurno se ne bi dogodila da je Tramp ostao samo biznismen.

Foto-kolaž: Shutterstock, Tanjug/AP

Posebno sporno za kritičare jeste to što Tramp, za razliku od svojih prethodnika, nije prebacio svoje bogatstvo u tzv. "slepi fond" (Blind Trust) na početku drugog mandata - njegovom imovinom upravljaju njegova deca, pre svega Donald Tramp Mlađi, a kako navodi DW jasna granica između privatnog biznisa i javne funkcije u ovom slučaju praktično ne postoji.

Takozvani "Kvalifikovani slepi fond" koji predviđa Zakon o etici iz 1978, podrazumeva da vlasnik nema kontrolu, saznanja niti uticaj na upravljanje imovinom, već samo kvartalne izveštaje o vrednosti, bez detalja o transakcijama.

Sa druge strane Tramp i njegova porodica odbacuju navode da zarađuju od politike, pa je tako njegov sin Erik rekao u junu za Fajnenšel tajms da "ako postoji porodica koja nije profitirala od politike, onda je to porodica Tramp".

Prema procenama magazina Forbs, Tramp trenutno raspolaže bogatstvom od 5,5 milijardi dolara, što, navodi se, znači da je bogatiji nego što je ikad bio.

(Telegraf Biznis/Tanjug)