Budućnost finansijskog sektora u eri AI: Kako digitalizacija i novi zakoni oblikuju industriju

Kompanija Comtrade System Integration već šestu godinu zaredom je okupila stučnjake iz finansijskog sektora na jedinstvenom događaju koji se i ovaj put bavio inovacijama i savremenom tehnologijom. Jučerašnji Finance Day 2025 okupio je stručnjake koji su tokom tri pažljivo osmišljena panela diskutovali o savremenim izazovima sa kojim ase suočava poslovna zajednica na polju veštačke inteligencije, digitalizacije, automatizacije i održivosti ljudskih resursa.

Događaj je otvorio osnivač i predsednik Comtrade grupe Veselin Jevorimović poželevši dobrodošlicu brojnim gostima i partnerima.

Teme za vas

Foto: Telegraf.rs

- Comtrade je kompanija koja je uveliko zašla u četvru deceniju. Zahvaljujući vama, koji ste nam dali svoje poverenje i sa kojima sarađujemo toliki niz godina, ovo je više od poslovne saradnje. To su decenije poverenja. I zato mogu slobodno da kažem da smo svi jedna velika familija. Ova naša oblast se  izuzetno brzo menja. Svedoci smo toga da se promene dešavaju na dnevnom nivou. Za tri godine više ništa od ovoga o čemu danas pričamo neće biti isto. Izloženi smo promenama svaki dan i prinuđeni smo da se menjamo. Mi smo kao kompanija već definisali tri strateška pravca - cloud rešenja, cyber securityi i treći pravac je AI. Kada pričamo o AI, mi smo sa time počeli još pre 15 godina i nije ni čudo što smo danas jedna kompanija koja je prva uspela da se prilagodi AI promenama. Takođe želim da najavim daćemo za mesec dana, na ovom istom mestu, imati svetsku premijeru jednog AI proizvoda. Iako još uvek ne mogu da vam kažem o čemu se tačno radi, mogu vam reći da je to proizvod će svakome trebati na desktopu, svako ćetrebati da ga imana svojim serverima.Ovaj proizvod se zove Hyper Sharp i jedini je te vrste u svetu. Ovako se zove zato što rešava sve vaše zadatke hipersoničnom brzinom. Još jednom hvala puno na poverenju koje ste nam ukazali i želim da se naša saradnja nastavi i naredne četiri decenije - rekao je Jevrosimović.

Prvi panel u okviru Finance Day 2025 bio je posvećen veštačkoj inteligenciji. Sa temom: "AI stvarnost: Koliko smo primenili, koliko napredovali, da li je budućnost ipak daleko" na njemu su učestvovali:

• Bojana Kaličanin-Stojanović - NLB Komercijalna banka, članica Izvršnog odbora
• Rosanda Milatović-Škorić  - OTP banka, članica Izvršnog odbora
• Branko Pavlović - Globos osiguranje, član Izvršnog odbora
• Bojan Pavlović - AIK Banka, član Izvršnog odbora

Implementacija Ai tehnologija i transformacija kadrova istakli su se kao glavne teme ovog panela. Panelisti su se složili da je AI pismenost jedan od prioriteta savremenog poslovanja kada su u pitanju radnici.

Foto: Telegraf.rs

- Veoma je bitno da zaposleni u jednoj kompaniji znaju na koji način AI funkcioniše, da bi mogli da nam daju predloge koji bi celog organizaciji mogli da donesu brži i fleksibilniji način rada. Definitivno vidimo da postoji određeno znanje kojim zaposleni barataju ali mi, kao organizacija, moramo da učinimo više da zaposlene na svim nivoima poslovanja što više osposobimo da mogu da daju doprinos primeni veštačke inteligencije u kompaniji - istakao je Bojan Pavlović.

Bojana Kaličanin-Stojanović navodi da razvoj timova podrazumeva da se izvestan broj kadrova upskill-uje i dodatno obučava ali i dovođenje eksperata za veštačku inteligenciju sa strane. Kroz praksu se takođe pokazalo da su radnici na specifičnim taskovima postali nezamenljivi kada je u pitanju treniranje AI modela.

- To su ljudi koji nemaju IT pozadinu. Oni su desetinama godina radili taj posao na isti način i sada su došli u poziciju da treniraju AI modele. Oni su sebe pronašli u tome i napravili su sebi kejs da rade pametnije. Treba videti ko su ti ljudi, promovisati ih i to je nabolji primer da je promena moguća. To je i najbolji odgovor za svku rezistentnost - rezultat je uvek najbolji odgovor - kaže Kaličanin-Stojanović.

Rosanda Milatović-Škorić kaže da se treba voditi računa o pitanju integracije AI tehnologije.

- Mi usmeravamo AI na pitanje integragije u postojeće okvire, u postojeće legacy sisteme, u kulturu koja je specifična i koja mora da se menja, i u procese koje trenutno imamo. Druga dimenzija je regulatorna, na koju takođe moramo da obratimo pažnju. Imamo vrlo striktnog lokalnog regulatora, imamo AI Act koji je postavila Evropska unija i kojim se najsveobuhvatije reguliše AI u svetu, i koji kao subsidija evropske banke takođe moramo da primenjujemo. U tim okvirima danas zapravo pričamo o AI-u - kaže Milatović-Škorić.

Član Izvršnog odbora Globos osiguranja Branko Pavlović smatra da je industrija osiguranja "zrela" za primenu veštačke inteligencije.

- Primena veštačke inteligencije u nekom kratkom roku je potrebna u nekoliko konkretnih stvari. Jedna od njih je upotreba ChatGPT-a bilo za podršku klijentima bilo za podršku zaposlenima, ali definitivno su četbotovi sa podrškom veštačke inteligencije nešto što je blizu. Druga stvar u osiguranju je pomoć u procenjivanju štete. Ono što je sigurno veliki potencijal jesta da se softver koji već sada koristimo za sprečavanje prevara unapredi podrškom veštačke inteligencije - kaže Pavlović.

Foto: Telegraf.rs

Dodaje da misli da je većina poslova u oblasti osiguranja siguran, da ljudi neće biti zamenjeni.

- Sa druge strane, koji sada radi jedan posao, moći da uradi tri ili četiri puta više posla, ako bude imao podršku kroz alate veštačke inteligencije, koja mu pomagati i ubrzavati njegove svakodneevne aktivnosti - zaključio je Pavlović.

Panelisti se slažu da u bliskoj budućnosti veštačka inteligencija neće nužno biti pretnja radnim mestima, već će pomoći zaposlenima da rade efikasnije te da će svi koji prihvate AI kao dodatnu inovaciju osetiti benefite i unaprediti sopstveni performans.

Na drugom panelu Finance Day 2025 "Od obaveze do prednosti: kako iskoristiti nove okvire poslovanja za budući rast" panelisti su bili:

• Maja Mikić - AIK Banka, članica Izvršnog odbora
• Gorana Rašić - Generali osiguranje Srbija, članica Izvršnog odbora
• Tatjana Manojlović - Erste banka, direktorka Sektora za poslovanje sa stanovništvom
• Miloš Milanović - Dunav osiguranje, član Izvršnog odbora

Jedna od glavnih tema razgovora ovog panela je bilo poverenje korisnika u digitalne servise. Istraživanja pokazuju da mlađe generacije žele personalizovanu ponudu i otvorenu interakciju sa spremnošću da podeli svoje lične podatke. Jednako, kod  korisnika postoji i velika bojazan od sajber napada.

Foto: Telegraf.rs

Evropska unija je ovu problematiku pokušala da reguliše aktom DORA (Digital Operational Resilience Act), čiji je cilj da ojača digitalnu operativnu otpornost finansijskih institucija — banke, osiguravajuće kompanije, firme za ulaganje itd. Uključuje upravljanje rizicima vezanim za ICT (informacione i komunikacione tehnologije), obaveze prijavljivanja incidenata, testiratanje otpornosti, propise za treće provajdere usluga, i sl.

Takođe, tu je i FIDA (Financial Data Access regulation), predlog regulative koji definiše okvir za pristup finansijskim podacima.

- Što se tiče regulative, trenutno smo u periodu snažne oluje regulative. Digitalna transvormacija u osiguranji i u finansijskom sektoru generalno je toliko uzela maha prethodnih godina, da je stvarno bila potrebna regulativa poput DORE. Sada je period te oluje - sa jedne strane postoji veliki broj zahteva koji stižu od strane regulative a sa druge strane su očekivanja naših klijenata. Oni očekuju sigune i bezbedne podatke i adekvatnu uslugu i povezanost sa ostatkom finansijskog sistema. Za to su potrebni čvrsti sistemi. Shvatili smo da je DORA "predgrupa" FIDE i radujemo se tom povezivanju jer to može da da dodatnu energiju za našu industriju. Nama je potrebno povezivanje i sa bankama i ostalim finansijskim institucijama- kaže Gorana Rašić.

Za korisnike je jednako važna i digitalna transformacija, posebno u finansijskom sektoru.

- Digitalna transformacija u Srbiji je svakako počela. Ipak, problem koji treba da rešimo je taš što klijenti više ne razlikuju industrije. Oni vide kakva usluga može biti, sa servisima poput Netflixa ili platforme Spotify, i taj standard želi da bude primenjen svuda - kaže Tatjana Manojlović.

Ističe da nalazi da je digializacija u Srbiji i dalje u pozadini, nije u realnom vremenu te da ne postoje bihejvioralne analize, ali se na tome aktivno radi te je to očekivani model poslovanja u Srbiji.

- Digitalna transformacija suštinski podrazumeva izmenu modela poslovanja. Mislim da i finansijske institucije teško danas mogu da kažu do te izmene modela poslovanja. Što se tiče industrije osiguranja, mi imamo određene alate koji su manje izloženi prema klijentu i više ka unutra - poput alata koji su vezani za prevare u osiguranju, procenu šteta  i sl. Ono što je okrenutno ka spolja, prema klijentu, dosta je teško uraditi u tradicionalnoj industriji kao što je osiguranje. Industrija osiguranja, u svojoj osnovi, počiva na zajednici rizika. Teško je personalizovati sam proizvod, te je ovo  veoma težak zadatak za našu industriju -  kaže Miloš Milanović.

Foto: Telegraf.rs

Kada je u pitanju regulativa, Gorana Rašić ističe da su ljudski resurski ključan faktor u njihovom sprovođenju.

- Za ovakve promene, kao što je regulativa DORA, mi ipak moramo da imamo seniore koji imaju širu sliku, koji poznajui sisteme i regulativu. Boj jedan jesu ljudski resursi. Ova regulativa ne zahteva samo da imamo spremne sisteme i IT security tim, nego nam je potrebno da ceo sistem funkcioniše kao jedan, da smo svi na raspolaganju i da su uloge unapred poznate, da bi u momentu kada smo najpotrebniji, od menadžmeta pa do izvršilaca na svim nivoima, svi bili obučeni za vreme koje dolazi, za rizike koji dolaze - navodi Rašić.

Članica Izvršnog odbora AIK Banke Maja Mikić ističe da bankama regulativa nije nova stvar, jer je bankarstvo uvek bilo regulisano. Ono što je novo jeste regulativa pod imperativom tehnologije.

- Regulativa je tu da prati biznis. Suštinski, moramo gapropircijalno razviti. Ovde je problem što se nekada moramo razviti u regulatornom smeru totalno disproporcijalno biznisu koji imamo. Problem je volumen biznisa za koji je ta regulativa namenjena - ističe Mikić.

Govoreći o potrebama klijenata u modernom poslovnom okruženju, Gorana Rašić ističe da su potrebe klijenata na prvom mestu, ali ističe i izazove sa kojima se industrija suočava.

- Transparentost i komunikacija sa klijentim su veoma bitni. Na dobrom smo putu, proširili smo kanale distribucije ali sada moramo da se fokusiramo na komunikaciju.Svesni smo da klijent ne može da razume ono što razumemo mi, tako da moramo da idemo u pravcu jasne komunikacije i da ohrabrimo klijente da nam se obraćaju, da traže personalizovana rešenja. To je ta tranformacija pred kojom smo danas - navodi Rašić.

Na kraju panela, učesnici su se osvrnuli na ekosistem finansijkog sektora.

- Većina klijenata koji imaju izbor kombinuju usluge tradicionalne banke sa uslogama fintek (fintech) kompanije - navodi Maja Mikić i dodaje da možda nekome izgleda da su ove kompanije pobedile u tehnološkoj trci ali da situacija nije jednostavna.

Fintek kompanije su veoma brzo stekle veliki broj klijenata, što je nešto za šta je tradicionalnim bankama trebalo mnogo vremena. Jednako, ovakve kompanije su imale manju primenu regulative u odnosu na tradicionale banke te je samim tim način poslovanja jednostavniji i prijemčljiviji potencijalnim klijentima. Stvari su se zakomplikovale kada su ovakve kompanije počele da traže bankarske licence. Ovo se desilo zato što postoje proizvodi koji fintek kompanije ne nude a klijenti ih poveravaju tradicionalnim bankama poput trezorskih poslova.

- Ljudi vole živu reč. Oni poveravaju svoja sredstva banci i u tom trenutku žele neku vrstu uverenja da je to pravo mesto za njih - kaže Mikić, dodajući da je njihov prelak način poslovanja izazvao velike probleme kada su u pitanju proizvodi koje tradicionalno nude banke, poput kredita, te da najviše gube upravo u ehanizmima kojih su se odrekli zbog jednostavnosti.

Miloš Milanović dodaje da veruje da će se u budućnosti napraviti simbioza između tradicionalnih osiguravajućih kompanija i insureTech kompanija.

Poslednji, treći panel događaja Finance Day 2025 okupljen je radi diskusije na temu "Budućnost finansijske industrije: liderska perspektiva razvoja" i na njemu su učestvovali:

• Zorana Branković - Banca Intesa, članica Izvršnog odbora
• Nikola Polić - IBM Srbija
• Vladimir Malešević - DDOR osiguranje, član Izvršnog odbora
• Nikola Vuletić - Unicredit Banka, predsednik Izvršnog odbora

Na početku se postavilo pitanje gde je jedinstvena prilika da postanemo lider u nekom sektoru obezbeđivanja nekih finansijskih usluga.

Foto: Telegraf.rs

- Nismo mi toliko daleko od nekih zemalja centralne Evrope. Ne moramo puno da ih sustižemo. Oni imaju nešto razvijeniji zakonodavni okvir i infrastrukturu, koji im omogućavaju da imaju neke proizvode koji nama još uvek nisu dostupni. Ali, i to se razvija veoma brzo. Ja mislim da je tehnologija jedinstvena prilika. Ona je danas dostupna svima i kompetitivna prednost će biti kako je ti koristiš. Ako  smo malo pametniji od njih, onda tu možemo da ubrzamo i  zatvorimo neki jaz koji postoji - kaže  Nikola Vuletić.

Dodaje da Srbija ima talentovane ljude i da nam treba što više velikih IT kompanija, velikih banaka, osiguravajućih društava, što bi omogućilo da možemo tehnološki da se razvijamo. Ističe da je, takođe, potrebna i transformacija obrazovnog sistema, koji bi na koncu omogućio da iz njega izlaze mladi ljudi koji su spremni da se uhvate u koštac sa globalnom konkurencijom.

Kako pokazuje poslednja analiza ECB za 2025. godinu, digitalna transformacija više nije pitanje izbora - preko 70 odsto banaka u evropi je prošlo ovaj proces. Jedno od glavnih pitanja je kako ovu tehnologiju staviti u funkciju i kako da se korišćenjem tih novih tehnologija stvori bolje isuskustvo za zaposlene i za klijente.

- Mislim da će u narednom periodu doći do pune automatizacije nekih procesa. Ali, moramo raditi na edukaciji, najpre osnovnoj digitalnoj pismenosti. Lakoća AI alata je i dobra i opasna - kaže Zorana Branković.

Vladimir Malešević ističe da prostora za promene i prihvatenje novih tehnologija ima prostora kod administrativnih, repetitivnih poslova.

- Tu mislim da će ove stvari zaživeti. Ono što je možda drugačije u osiguranju u odnosu na banke jeste da postoje prostori gde definitivno te nove tehnologije mogu da nađu značajno mesto. Osiguranje je veoma konzervatina industrija, a segment procene likvidacije i obrade šteta je verovatno najkonzervativniji. Mislim da tu postoji najveći prostor za primenu novih tehnologija i veštačke inteligencije - kaže Malešević.

Nikola Vuletić je osvrćući se na savremene tehnologije a posebno veštačku inteligenciju istakao da misli da će se desiti tri stvari.

- AI će zameniti neka radna mesta. Zameniće neka ulazna radna mesta. Druga stvar je da će veštačka inteligencija koju sada vidimo postati komplementarna sa većinom radnih mesta, tako da će da pomogne radnicima da budu mnogo produktivniji i brži. Treće je da će svuda postojati ekspreti, koji će biti eksperti ne samo u svojoj oblasti već i u korišćenju tehnologije. Mislim da će tako izgledati neka srednjeročna budućnost - kaže Vuletić.

Zorana Branković navodi da postoje prednosti fintek kompanija u odnosu na tradicionalno bankarstvo, ali da ih ono sustiže.

- Ako gledamo kompletnu fintek scenu i šta se sve dešavalo, na kraju se desilo da imamo nekoliko velikih igrača, ne evropskom i američkom nivou, koji su stvarno uspeli i postali neobanke. Suštinski, banke sustižu ili su već sustigle finteke u mnogim stvarima. Jedna od prednosti finteka jeste brzina kao i tehnologija koja stoji iza toga. Kada dođemo do toga da nama i kod benking bude lako zamenljiv, da ne traje duže od godinu dana zamena koda ili bilo koje druge platforme , mi nećemo više pričati o tome da li je fintek ili banka. Pričaćemo o tome da je to finansijska institucija koja obavlja odogovarajuće poslove i potpuno će se izjednačiti ta priča - kaže Branković.

Nove tehnologije donose mnoge promene pa tako i pravila koja su dugo važila više ne stoje. Buduće generacije se susreću sa posebnim izazovima te su saveti onih koji su se našli u samom centru ove nove revolucije nepricenljivi.

-  Ne postiji jedan superskil, ima ih više. To je, najpre, spremnost za učenje. To znači da počneš radni dan i kada ga završiš da si naučio nešto novo. Da svaki dan nešto naučuš, da priznaš da si pogrešio.  Poenta je da su uči na svojim greškama i da se one prepoznaju. Za visoke pozicije je bitno da slušaš šta ti ljudi pričaju. Moj savet je radi to što radiš najbolje što možeš - kaže Nikola Vuletić.

Zorana Branković ističe da je u svetu AI alata analitičnost manje važna te da je kritičko razmišljanje sada mnogo bitnije.

- Složila bih se da kontinuirano učenje postaje najbitnije, ali pre svega sposobnost da naučiš, odučiš i ponovo naučiš. Kada kažen odučiš, mislim na to da zaboraviš stare obrasce. To nije nadograđivanje znanja već učenje potpuno novih stvari jer se nalazimo u svetu gde se toliko toga novog dešava, da nekada moraš da zaboraviš šta si znao da bi razumeo šta ta promena znači, šta znači neka nova tehnologija - zaključila je Branković.

(Telegraf Biznis)