Biznis ili odbrana - Evropska unija ulaže 6 milijardi evra za "zid od dronova" - kako će ovo pomoći Ukrajini?

Evropska unija ubrzano će potrošiti milijarde evra na izgradnju „zida dronova” sa tehnologijom koja je već isprobana na bojštima u Ukrajini, piše Fajnenšel Tajms. Reč je o odgovoru na nedavne ruske upade u vazdušni prostor članica NATO-a.

Prošlonedeljna reakcija na ruske vazdušne upade u Poljsku i Rumuniju pokazala je, prema pisanju Fajnenšel Tajmsa, da NATO koristi skupu tehnologiju za presretanje relativno jeftinih dronova, što je očita ranjivost koju Moskva može dalje iskoristiti. Kako bi popunila tu prazninu, Evropska komisija podstiče članice da koriste zajedničke fondove i kupuju sisteme koji su se pokazali efikasnim u Ukrajini.

Teme za vas

Ursula fon der Lajen: Evropa mora da izgradi zid dronova

Samo nekoliko sati nakon što su borbeni avioni NATO-a oborili deo od 19 dronova koji su ušli u poljski vazdušni prostor, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Evropa mora „izgraditi zid dronova” na svojoj istočnoj granici.

„To će biti evropska sposobnost razvijena, raspoređena i održavana zajedno, koja može reagovati u stvarnom vremenu”, rekla je fon der Lajen.

Dodala je da će EU osnovati i „savez za dronove” sa Kijevom, koji će biti podržan sa 6 milijardi evra kako bi se „ukrajinska domišljatost pretvorila u prednost na bojištu i zajedničku industrijalizaciju”. „Ne možete imati jednu državu na prvoj liniji koja radi jedno na svojoj granici, a drugu koja radi nešto sasvim drugo. Rusija će jednostavno prilagoditi svoj pristup našim slabostima”, dodala je.

Članice NATO-a na istočnom krilu trebalo bi da dobiju gotovo 100 milijardi evra obrambenih zajmova, od ukupno 150 milijardi osiguranih kroz zajednički budžet EU. Ti zajmovi će pomoći i u finansiranju „zida dronova”, potvrdio je portparol Evropske komisije Tomas Regnjer.

Industrija traži kreativna rešenja

Daniela Hildenbrand iz nemačkog odbrambenog koncerna Hensoldt izjavila je da je region „postao nešto kreativniji u ugovornim aranžmanima” kako bi se obezbedio sveobuhvatan zaštitni štit za Evropu i NATO.

„To znači istražiti kako države članice mogu imati multinacionalne okvire ili pomagati jedna drugoj u izgradnji sposobnosti”, rekla je Hildenbrand za Fajnenšel Tajms.

Dok se čeka nabavka novih sistema, NATO je pokrenuo misiju protivvazdušne odbrane „Istočna straža” (Eastern Sentry), koja uključuje raspoređivanje borbenih aviona, brodova i sistema za izviđanje duž istočnog krila, od Finske do Bugarske.

„Nismo spremni”

„Nismo spremni”, rekao je Maks Enders, šef razvoja poslovanja u minhenskom start-upu Tytan, koji proizvodi presretače dronova već korišćene na ukrajinskom bojištu.

On je sukob sa Rusijom opisao kao „utrku u naoružanju”, u kojoj obe strane usavršavaju svoje bespilotne letelice i presretače sposobne za njihovo obaranje.

Ukrajina od početka pune invazije 2022. godine inovira u protivvazdušnoj odbrani. Dok Kijev zavisi od zapadnih partnera za sisteme koji obaraju projektilе, Ukrajinci su osmislili jeftinije načine borbe protiv ruskih napadnih dronova.

Ukrajinske inovacije

Standardni radari ne mogu da detektuju male iranske dronove Šahed koji lete relativno nisko. Ukrajinske tehnološke kompanije zato su razvile nacionalni sistem akustičnih senzora koji ih prepoznaje po zvučnom potpisu. Te informacije šalju se stotinama mobilnih timova opremljenih protivvazdušnim topovima i teškim mitraljezima — puno jeftinijim rešenjem od raketnih presretača.

Predsednik Volodimir Zelenski prošle nedelje ponudio je Poljskoj obuku u suprotstavljanju ruskim dronovima, posebno Šahedima. Ministarstvo odbrane u Varšavi potvrdilo je da su „u toku napredni razgovori stručnjaka dve zemlje o produbljenoj saradnji u oblasti dronova, ali i sistema odbrane od dronova”.

Baltik i Rumunija prate Ukrajinu

Karolis Aleksa, zamenik ministra odbrane Litvanije, izjavio je za Fajnenšel Tajms da njegova zemlja uvodi ukrajinsku praksu korišćenja mobilnih borbenih timova kako bi obarali dronove detektovane akustičkim sistemom.

„Bilo bi preskupo koristiti skupa oružja poput borbenih aviona i projektila. Zato forsiramo jeftinija i pametnija rešenja”, rekao je Aleksa.

Sličan akustični sistem uvodi se i u Letoniji, dok Rumunija razmatra kako bi ukrajinsko iskustvo moglo biti uključeno u njenu odbrambenu potrošnju.

„Priroda rata se promenila”

„Ceo koncept ratovanja dronovima promenio je prirodu savremenog oružanog sukoba”, rekao je brigadni general Markku Viitasaari, direktor finske nacionalne odbrambene jedinice.

„Sigurno postoji potreba za razvojem novih protumera, naročito protiv besposadnih sistema. Neke opcije već postoje i koriste se, ali potrebne su nove tehnologije i metode”, dodao je Viitasaari.

(Telegraf Biznis)