Ova armija je opomena za ceo svet: Dvesta miliona kineskih radnika bez stalnog zaposlenja

Kineska radna snaga, najveća na svetu, prošla je kroz neverovatnu transformaciju. Pored poljoprivrednika i industrijskih radnika, postoji i ogromna armija radnika bez stalnog zaposlenja.

Reč je o milionima ljudi koji koriste tehnološke platforme za pronalaženje kratkoročnog posla. Preciznije, čak 200 miliona ljudi, odnosno 40 odsto ukupne radne snage, zavisi od nekog fleksibilnog i privremenog posla.

Teme za vas

Kako piše list Economist, sudbina radnika bez stalnog zaposlenja, od kojih se mnogi bore da obezbede krov nad glavom i pristup javnim uslugama, oblikovaće kinesku ekonomiju i društvo. Dok tehnologija menja tržište rada, kineski radnici predstavljaju lekciju za zemlje širom sveta.

Rano prihvatanje "superaplikacija" za organizovanje mnogih životnih aspekata dovelo je do toga da Kina postane najnaprednija gig ekonomija na svetu. Poslove u ovom sektoru obavlja 84 miliona Kineza, uključujući dostavljače, posao koji je u Aziji postao široko rasprostranjen razvojem mobilnih aplikacija.

Za poređenje, u Indiji je u gig ekonomiji oko 10 miliona ljudi, dok je u Maleziji 1,2 miliona, što čini oko sedam odsto ukupne radne snage.

Honorarni poslovi sve prisutniji

Honorarni poslovi sve su učestaliji i u hvaljenom kineskom proizvodnom sektoru. Uglavnom su to poslovi koji ne zahtevaju posebne veštine osim poznavanja latinice i mogu se raditi od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Procena je da ih obavlja 40 miliona ljudi, što je trećina kineske radne snage i tri puta više nego u Sjedinjenim Američkim Državama.

Jedan od razloga za ovakav trend jeste što kompanije žele fleksibilnost i sposobnost da brzo reaguju na tržišne i geopolitičke izazove. Tehnologija je takođe igrala ključnu ulogu, posebno u razvoju aplikacija za dostavu hrane i drugih potrepština, ali i digitalizaciji teških poslova koji zahtevaju iskustvo.

Automatizacija je stvorila radna mesta za visokokvalifikovane inženjere, ali praznine ostaju u montaži, pakovanju i kontroli proizvoda.

Prednosti i izazovi gig ekonomije

Fleksibilno zaposlenje odgovara i mnogim radnicima. Oni koji znaju kako da pronađu posao u gig ekonomiji mogu zaraditi više nego da rade samo u jednoj firmi. Istraživanje iz 2022. pokazalo je da je mesečni prihod dostavljača u Kini gotovo petinu veći od prihoda migranata sa stalnim zaposlenjem. Fleksibilno radno angažovanje takođe pogoduje onima koji ne žele da svakodnevno obavljaju repetitivne zadatke.

Međutim, radnici u gig ekonomiji imaju i poteškoće. Mladi radnici bez stabilnog odnosa sa kompanijom često nemaju veštine potrebne za uspeh, dok onima iz ruralnih sredina preti teško uklapanje u gradove u koje dolaze da rade. Bez dokaza o stalnom zaposlenju teško je dobiti pristup javnim uslugama, formirati porodicu ili brinuti o starijima.

Protesti i socijalni izazovi

Nedostatak kvalitetnih poslova jedan je od razloga zbog kojih su mladi u nekoliko azijskih država protestovali protiv vlasti. Takvi protesti su prošlog meseca zabeleženi u Indoneziji, a eskalirali su kada je oklopno vozilo pregazilo radnika na motociklu.

Jedna od lekcija iz Kine, kako piše Economist, jeste da se previše pažnje ne treba pridavati samo proizvodnji. U državama koje su izgubile industrijsku moć ili je nikada nisu imale, sanja se o fabrikama koje nude stalne poslove, rast plata i socijalnu stabilnost. To se odnosi i na inženjere, jer automatizacija menja tržište rada.

Još jedna lekcija je da bi bilo uzalud pokušavati iskoreniti gig ekonomiju da bi se sačuvali stalni poslovi. U stvari, gig ekonomija uglavnom nastaje kao odgovor na nedostatak posla – istraživanja pokazuju da je 77 odsto dostavljača u Kini ušlo u gig ekonomiju nakon što su izgubili prethodni posao. Iako je često okrutna, gig ekonomija ipak predstavlja napredak u odnosu na ranije načine spajanja radnika i poslodavaca.

Vlade bi trebalo da rade na tome da gig ekonomiju učine što korisnijom i da omoguće socijalnu sigurnost i ovim radnicima. Kina već preduzima korake u tom pravcu.

(Telegraf Biznis/Klix)