"Oči u oči" da Ministarstvom rada: Novi projekat otvorenih vrata radnicima daje direktan pristup

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đuređević Stamenkovski izjavila je danas da je od januara do avgusta urađeno 40.000 inspekcijskih nadzora, da je u 3.000 slučajeva otkriven rad na crno, kao i da je u 74 odsto tih slučajeva problem rešen tako što su radnici dobili ugovore o radu.

Ona je za TV K1 rekla da se priprema novi Zakon o radu i da bi njegovo usvajanje valjalo očekivati krajem 2026. ili još verovatnije 2027. godine.

Teme za vas

Govoreći o radu inspekcije istakla je da su u ministarstvu zadovoljni rezultatima naspram resursa, ali da naspram problema sa kojima se suočavamo veruju da angažovanje mora da bude još veće.

- Od danas kreće novi iznos minimalca a u januaru očekujemo još jedno povećanje, jer je vlada donela tu odluku na predlog našeg ministarstva i naravno uz veliku podršku Ministarstva finansija. Nakon toga inspektori će imati još dodatni posao, jer mi moramo sve ove mere da sprovedemo na terenu, da se ne desi neka situacija da poslodavac ne uskladi i ne poveća minimalac radniku koji je tamo angažovan - rekla je ona.

Dodala je da mora da se vodi računa i o interesu privrednika, jer je jasno da je za određene privredne subjekte izazov povećanje plata, jer oni traže stvaranje i dodatne vrednosti iz koje mogu da crpe povećanje plata.

Za to su, prema njenim rečima, predviđene određene mere kako bi se olakšalo privrednicima, naročito s akcentom na domaće privrednike, jer je cilj da se oni osnaže.

Naglasila je da se želi stvoriti poverenje između ministarstva i radnika i da radnici znaju da je ministarstvo njihova kuća kojoj mogu da se obrate svaki put kada trpe takve pritiske i ucene.

- Zato i želimo da krenemo sa projektom Otvorena vrata za radnike, kada radnik koji trpi bilo kakav vid pritiska ili je nezadovoljan uslovima rada - istakla je ona.

Dodala je da se na taj način želi omogućiti da radnik bude "oči u oči" sa ljudima u kabinetu, da može sa njima da razgovara i iznese svoje probleme.

Odgovarajući na pitanje da li ministarstvo ima kapacitete za to jer je za očekivati da će se javljati veliki broj radnika, ministarka je rekla da ne želi da obmanjuje javnost i da tvrdi da se ukoliko bude veći broj prijava sve nepravilnosti mogu otkloniti u najkraćem mogućem roku i svuda izaći na teren.

- Mislim da je to nekorektno i bolje je da kažemo građanima pravu istinu, ali u svakom slučaju, gde god postoji prijava koja je relevantna, mi ćemo postupiti. Da li ćemo to učiniti odmah ili u najbržem mogućem roku, u zavisnosti od našeg kapaciteta, ali ćemo raditi punim kapacitetima. Dakle, mi smo svesni ograničenosti koja se zove ljudski resurs. Svesni smo da nemamo dovoljno ljudi. Ali imamo dovoljno da u što kraćem vremenskom roku zaštitimo prava radnika - navela je ona.

Iznela je uverenje da će se kroz taj projekat omogućiti da se stvori poverenje u državu i da će on čak i preventivno delovati na poslodavca, jer on će znati da radnik u svakom trenutku može da ode u ministarstvo, da će ga tamo neko sačekati i saslušati, pa će se tri puta preispitati da li će biti nekorektan prema tom radniku.

- Mi od novembra upravo zbog povećanja minimalca želimo da stvorimo ambijent širokog socijalnog dijaloga u susret u usvajanja novog Zakona o radu. Želimo da krenemo da razgovaramo direktno sa onima na koje se taj zakon odnosi. Naravno, razgovaraćemo i sa poslodavcima koji su nam mnogo važni, jer poslodavac je taj koji daje hleb radniku, koji radnik naravno zarađuje, ali mi ne želimo da stvaramo jaz između poslodavaca i radnika. Želimo da stvorimo dobar sistem, kvalitetan sistem, poštovanja propisa, uvažavanja od strane radnika i uvažavanja od strane poslodavaca. Sigurno sam da će to doneti dobre rezultate - istakla je ona.

Ocenila je da je Zakon o radu jedan od najosetljivijih ako ne i najosetljiviji zakon i da on iziskuje dugoročno planiranje, sveobuhvatnu javnu diskusiju i angažovanje svih zainteresovanih strana.

- U Srbiji je na delu tzv. tvining projekat, gde su se uključili predstavnici EU sa nekoliko država, koje su već imale pozitivna iskustva. Oni su se uključili kako bi dali doprinos sa ekspertske i stručne strane, jer s obzirom na to da se Srbija nalazi na evropskom putu, ona ima obavezu da usklađuje i svoje radne propise sa propisima Evropske unije. Jako je važno da mi kroz taj tvining projekat prepoznamo koji su to radni propisi,i da preuzmemo najbolje prakse za koje verujemo da će ovde doneti najbolji rezultat i da će biti usklađene sa našim potrebama - naglasila je ona.

Kada je reč o mogućem roku za donošenje ovog zakona rekla je da bi to moglo da se dogodi krajem 2026. godine ili 2027. godine.

Na pitanje da li je moguće da se uspostavi socijalni dijalog kada je reč o Zakonu o radu, Đurđević Stamenkovski je naglasila da tu nema mesta dnevnoj politici i politikanstvu i da i sindikati i predstavnici poslodavaca treba da razumeju da to nije političko pitanje oko kojeg treba da se prepucava.

Kako je rekla, u interesu poslodavca je da dobije zadovoljnog radnika koji će, kako je navela, pružiti svoj maksimum i dati novu vrednost.

- Uvek će sindikati da traže maksimum, poslodavci da ponude minimum, a država je tu da prepozna šta je prava mera koja neće ugroziti poslodavce - kazala je Đurđević Stamenkovski.

Navela je da je sindikatima u pregovorima vezanim za zahteve o povećanju minimalne zarade, ukazano da deo radnika ostao bez posla jer poslodavci ne bi mogli da podnesu takav vid povećanja.

- Zar treba da ugrozimo radnika tvrdeći da radimo u njegovu korist? Zar treba da zakatančimo određene privrednike zato što idemo sa zahtevima koji nisu realni u ovom trenutku? Možda bi bili realni da Srbija nije izmorena prethodnih deset meseci blokadama - rekla je.

Istakla je da su posledice blokada po srpsku ekonomiju katastrofalne i da još uvek ne mogu da se sagledaju gubici.

- Meni je žao što nemamo mogućnosti, jer je to teško sagledati kada nisi u sistemu, da predstavimo narodu kakve su to ubice srpske ekonomije i kolika je šteta naneta našoj državi. Mogli smo da budemo još bolji u merama koje predlažemo i ne govorim samo o minimalcu, već o nizu drugih aspekata -  rekla je ministarka.

(Telegraf Biznis/Tanjug)