Objavljena informacija u vezi sa POVEĆANJEM PENZIJA u Srbiji!

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da će neplanirano veće povećanje penzija u Srbiji zahtevati značajna budžetska sredstva u 2026. godini, da će vlada morati da ide sa skromnijim povećanjem zarada u javnom sektoru kako bi napravila prostor za povećanje penzija od 12,2 odsto, ali da tako visoko povećanje penzija neće urušiti finansijsku stabilnost penzijskog sistema.

On je za portal magazinbiznis.rs rekao da stabilnost penzijskog sistema neće biti urušena, jer je jedna od vrlina proširene švajcarske formule, koja se kod nas primenjuje, to što ona sama automatski teži da finansijski uravnoteži sistem.

Teme za vas

- A to znači da će se veće povećanje penzija u ovoj godini anulirati skromnijim povećanjima u narednim godinama - dodao je on.

Prema njegovim rečima, to što je povećanje penzija pomereno jedan mesec unapred, sa januara naredne na decembar prethodne godine, ne utiče bitnije na finansijsku održivost, pod uslovom da istrajavamo na postojećoj formuli za indeksaciju.

Odgovarajući na pitanje da li je dobro često menjati formule za obračun penzija rekao je da formule za obračun i usklađivanje penzija moraju da predstavljaju društveni kompromis između očekivanja građana sa jedne strane i ekonomskih mogućnosti sa druge.

- U pojedinim zemljama, poput Nemačke, ovaj ekonomski kompromis uspešno je postignut, tako da penzijski sistem ne predstavlja opterećenje za javne finansije i privredu - naveo je on.

Ocenio je da se sadašnja proširena švajcarska formula koja je u Srbiji nadograđena 2022. godine tako da se u periodima visokog privrednog rasta, kada su rashodi za penzije manji od 10 odsto BDP, omogući usklađivanje penzija čak 100 odsto sa rastom zarada, može smatrati jednim od najrobusnijih mehanizama i najboljih primera društvene ujednačenosti i ekonomske održivosti u Istočnoj Evropi.

- Do nje smo došli nakon bezuspešnih pokušaja u protekle dve decenije, i nadam se da ćemo imati dovoljno društvene svesti da je cenimo i očuvamo u narednim godinama, pa i decenijama. Primera radi, u susednoj Rumuniji pripadnici istih profesija, poput lekara, policajaca ili učitelja, koji su se penzionisali u svega nekoliko godina razmaka, primali su znatno različite penzije, što je potkopavalo percepciju društvene pravičnosti sistema. Mi takvih negativnih primera nismo imali, a Rumunija je tek jesenas reformisala svoj sistem i eliminisala ove nepravičnosti. Ali, njih je to koštalo bezmalo dva odsto BDP-a, što je ekvivalent 1,5 milijardi evra u Srbiji - rekao je Altiparmakov.

Govoreći o tome kako vidi penzijski sistem u Srbiji u narednih nekoliko godina i da li postoje neke opasnosti, rekao je da oni koji se bave penzijskom politikom, gledaju kako će penzije izgledati za nekoliko decenija, jer je to jedini način da se obezbedi održivost i predvidivost ovog sistema koji je postojao jedan od stubova ekonomije i društva u čitavoj Evropi.

- Da odmah opovrgnemo najcrnje slutnje koje se mogu čuti u široj javnosti - javni penzijski sistemi, i u Srbiji i u drugim evropskim državama, postojaće i u narednim decenijama kada dođe vreme za penzionisanje sadašnjih generacija radnika. Ali, penzije će biti skromnije i zahtevaće, naročito od građana sa natprosečnim primanjima, da dodatno privatno štede tokom radnog veka - istakao je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)