Putin je računao na zlato pre napada na Ukrajinu: ZLATNE POLUGE finansiraju rat, a CENA im je REKORDNA!

Zlato je postalo glavni adut Vladimira Putina – resurs koji ne samo da održava rusku ekonomiju na površini, već direktno finansira rat u Ukrajini. Cena zlata nastavlja da raste, a novi rekordi već su iznad 4.000 dolara po unci, što se dogodilo šest meseci ranije nego što su analitičari predviđali.

Prema procenama Goldman Sachsa, granica od 4.000 dolara trebalo je da bude probijena sredinom 2026. godine, a sada se očekuje da će zlato dostići vrhunac od 4.300 dolara po unci do kraja sledećeg perioda, piše Il Messaggero.

Teme za vas

Zlato podiže Kremlj i štiti od kriza

Zbog sve veće cene, vrednost ruskih zlatnih rezervi naglo raste, čime Kremlj lakše amortizuje ekonomske krize, naročito one vezane za naftu i energente. Rusija je, podsetimo, treći najveći svetski proizvođač i drugi najveći izvoznik sirove nafte, odmah posle Saudijske Arabije.

Naftni derivati činili su više od 20% ruskog izvoza u 2023, dok su prihodi od nafte i gasa donosili oko 30% državnog budžeta u 2024. godini, prema podacima Oksfordskog instituta za energetske studije (OIES).

Istovremeno, napadi Kijeva na ruske rafinerije pokazali su se „prilično efikasnim“, pa je proizvodnja pala za oko 10%, izjavio je analitičar Homajun Falakšahi iz kompanije Kpler.

Foto:Shutterstock.com

Rekordne zlatne rezerve

U 2021. godini zlatne rezerve Rusije činile su oko 21% međunarodnih rezervi, odnosno 2.295 tona zlata u vrednosti od 132,84 milijarde dolara.
Do 2025. godine, prema podacima Centralne banke Ruske Federacije, taj udeo je porastao na 35,4%, što je najviši nivo u poslednjih 25 godina.

Monetarne zlatne rezerve su, zaključno sa 1. aprilom, iznosile 228,95 milijardi dolara, a njihov rast poslednjih nedelja dodatno je povećao ukupnu vrednost ruskog bogatstva, navodi Il Messaggero.

Geopolitički faktori i strah od američkog „shutdowna“

Pritisak na kupovinu zlata ne jenjava već nedeljama. Osim geopolitičkih tenzija između Rusije i Ukrajine, te sukoba Izraela i Hamasa, novi rizik pojavio se 29. septembra – mogućnost zatvaranja američke vlade zbog iscrpljivanja federalnog finansiranja, što se poslednji put desilo 2019.

Rezultat svega je da cena zlata godišnje raste više od 50%, brže čak i od „zlatne groznice“ iz 1979. godine. Analitičari smatraju da se tržište nalazi u „zoni prekupljenosti“, gde prevelika potražnja izaziva nagli i nestabilni rast cena.

Banke i fondovi beže u zlato

Centralne banke širom sveta sada masovno kupuju zlato kao alternativu dolaru, naročito nakon što je Federalne rezerve (Fed) nastavile da smanjuju američke kamatne stope.

Pored toga, ETF fondovi (fondovi koji ulažu u pojedinačne proizvode poput zlata) trenutno drže 6–7 puta veće rezerve od očekivanog nivoa, što dodatno podiže potražnju i cenu. Tržište ponovo otkriva zlatne poluge kao sigurnu dugoročnu investiciju, bolju od akcija, obveznica ili čak nekretnina.

Foto: Shutterstock

Ruska strategija: Zlato umesto dolara

Godine 2022. zamrznute su ruske devizne rezerve na računima u inostranstvu. Sankcije su mogle da ograniče korišćenje zlata samo ako je pohranjeno van Rusije. Zato je Moskva još ranije počela da smanjuje dolarizaciju privrede, prelazeći na kineski juan i povećavajući udeo zlata u rezervama.

Centralna banka Rusije počela je da ubrzano kupuje zlato još 2014, nakon aneksije Krima, verovatno u strahu od sankcija. Između 2014. i 2020. godine, prema Bloombergu, Rusija je povećala svoje rezerve za 40 miliona unci zlata, dok se cena kretala između 1.100 i 1.500 dolara po unci.

Zlato kao oružje protiv sankcija

Korišćenje zlata kao sredstva plaćanja pod sankcijama je mnogo praktičnije od klasičnih finansijskih transakcija.
Zlato nije podložno kontrolama kao što je SWIFT sistem i ne može biti zamrznuto odlukom drugih zemalja.

Zbog slabijeg nadzora, Rusija ga lako može prodavati trećim zemljama putem anonimnih kanala i menjačnica. Kao i u sovjetsko doba, zemlja tradicionalno akumulira zlato, imajući ogromne prirodne rezerve.

Samo u 2023. godini, Rusija je proizvela 321,8 tona zlata, dok ju je prestigla samo Kina sa 378,2 tone.

Putin je, čini se, još jednom odigrao unapred – kladeći se na zlato pre nego što je svet shvatio njegovu pravu moć.
Zlato danas ne služi samo za čuvanje vrednosti – ono održava rusku ekonomiju na životu i finansira ratnu mašineriju koja i dalje gura sukob u Ukrajini.

(Telegraf Biznis/Express.hr)