Zlato obara rekorde, Kina ruši dolar: Počinje nova era globalne moći?

Rekordni rast cene zlata na više od 4.000 dolara za uncu dodatno jača ambicije Kine da izgradi finansijski sistem koji bi manje zavisio od dolara i američke politike, navodi se u danas objavljenoj analizi Blumberga.

Peking već godinama akumulira zlatne rezerve, a sada koristi globalnu neizvesnost i rast potražnje za sigurnim ulaganjima kako bi učvrstio ulogu zlata u međunarodnim finansijama.

Teme za vas

Kina je u protekloj deceniji izgradila šesti po veličini zlatni fond na svetu i sve više koristi Šangajsku berzu zlata kao alternativni centar trgovanjem, uz otvaranje prve ofšor trezorske lokacije u Hongkongu.

Vlasti u Pekingu istovremeno pozivaju centralne banke i državne fondove da deo svojih rezervi prebace u kineske trezore, čime bi povećao globalni značaj juana i stvorio protivtežu tržištima u Londonu i Njujorku koja se oslanjaju na američki dolar.

Prema procenama Svetskog saveta za zlato, Kina je među najvećim državnim kupcima zlata. Udeo ovog metala u njenim deviznim rezervama trenutno iznosi manje od devet odsto, dok je svetski prosek oko 20 odsto.

U poređenju s krajem 2015. godine, kineske pozicije u američkim državnim obveznicama pale su za više od 40 odsto, dok je kupovina zlata nastavljena jedanaesti mesec zaredom.

Aktuelni skok cena zlata delimično je posledica povećane geopolitičke napetosti i politike američke predsednika Donalda Trampa, uključujući nove tarife i rast fiskalne nesigurnosti.

Kombinacija visoke inflacije, snižavanja kamatnih stopa i zabrinutosti zbog duga američke vlade podstakla je investitore da se okreću plemenitim metalima i bitkoinu.

Za Peking, zlato predstavlja i ekonomsku i političku polisu osiguranja. Veći udeo zlata u globalnim rezervama može da učvrsti kredibilitet juana i ugrozi američku dominaciju u finansijskim tokovima, zaključuje njujorška agencija.

(Telegraf Biznis/Tanjug)