"Svi rade po 50 sati nedeljno": Gastarbajter sa Balkana podelio tužnu istinu o životu u dijaspori

Odlazak "trbuhom za kruhom" nije nova pojava na prostorima bivše Jugoslavije, ljudi već decenijama napuštaju rodni kraj u potrazi za sigurnošću, stabilnim poslom i boljim životom. Nemačka, Austrija, Engleska ali  i skandinavske zemlje postale su nove adrese hiljadama ljudi sa Balkana koji su se nadali uređenijem sistemu i većim mogućnostima.

Ali, kako svedoče mnogi koji su se tamo skrasili, Zapad nije uvek obećana zemlja. Iza stabilne plate i sigurnog posla često se krije ono o čemu se retko govori - usamljenost, osećaj otuđenosti i nedostatak zajedništva, čak i među onima koji govore istim jezikom i dele sličnu kulturu. Upravo o toj temi na društvenoj mreži Redit se povela diskusija među ljudima sa prostora bivše Jugoslavije.

Teme za vas

- Ja sam Makedonac koji živi u Danskoj. Voleo bih da imam intelektualnu raspravu sa svojim sunarodnicima s prostora bivše Jugoslavije - napisao je korisnik dodajući da je u poslednjih petnaest godina mnogo ljudi iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore pa čak i Slovenije otišlo u inostranstvo, najviše u Englesku i Nemačku.

Velika usamljenost

- Moram da priznam da mi društveni život veoma trpi. Razgovarao sam sa drugim Balkancima koji žive u zapadnim zemljama i svi kažu isto - napisao je autor objave, ističući kako se među ljudima sa Balkana, ali i drugim doseljenicima, sve češće primećuje osećaj usamljenosti.

- U Danskoj (i na celom zapadu) sada ima mnogo Jugoslovena, Makedonaca, Srba, Bosanaca, Hrvata, čak i Bugara i Albanaca, ljudi koji govore sličan jezik i dele sličnu kulturu. Ipak, svi se žale na usamljenost, a niko ne želi da se druži. Znam za slučajeve gde su cele zgrade ili firme pune naših ljudi, a opet niko ni sa kim ne razgovara - piše u nastavku.

Autor dodaje da je više puta pokušao da organizuje druženja, ali reakcije su uvek iste.

- Pozvao sam mnoge ljude da izađu, ali svi odbijaju i radije sede kod kuće. To važi i za mlađe, ispod trideset godina, i za starije koji imaju decu. Svi rade po 50 sati nedeljno i zatvaraju se u sebe. Ili su na A-kassi (primaju oko 1500–1800 evra mesečno do dve godine dok "traže posao"), ali se opet ne druže - napisao je.

U komentarima ispod objave razvila se zanimljiva rasprava.

Jedan korisnik je pitao: "U kojoj su to branši da po 50 sati rade u Danskoj? Na to mu je autor objave odgovorio: "Skladište, čišćenje, kuhinja, vozači… Sve slabije plaćene branše rade po 50 sati", napisao je.

Isti korisnik mu je uzvratio: "Nisam znao. Nama u građevini su po ugovoru od sindikata 50–100% uvećani prekovremeni, pa ih izbegavaju ako je moguće, čak bi mi dobro došao koji ekstra sat".

"Pronađi druge prijatelje"

Jedan drugi učesnik rasprave poručio je autoru da ne treba nužno tražiti prijatelje samo među ljudima s prostora bivše države.

- Zašto baš ex-Yu proganjaš? Druži se s ostalim nacijama. Mlađi od 30 nisu ni rođeni u Jugi, naravno da neće imati posla s tobom kad im s tim uletiš - naposao je.

- Šta uzrokuje ovu epidemiju usamljenosti među nama? Dali neko deli slicni iskustva? - zapitao se na kraju usamljeni Makedonac.

(Telegraf Biznis)