Danas je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, a evo šta je Mokir pre 2 godine pričao za regionalne medije

Nobelovu nagradu za ekonomiju 2025. godine dobili su Džoel Mokir, Filip Anjon i Piter Haovit. Polovina nagrade dodeljena je Mokiru za identifikaciju preduslova za održivi rast kroz tehnološki napredak, a druga polovina Anjonu i Haovitu za teoriju održivog rasta kroz kreativno uništavanje.

Džoel Mokir, ekonomski istoričar sa Univerziteta Northwestern, u intervjuu za hrvatski Jutarnji istakao je kako različitost, pluralizam i tolerancija kroz istoriju određuju ekonomski napredak.

Teme za vas

Tehnologija i napredak

Na pitanje o budućnosti tehnologije, Mokir kaže da mnogi misle da će doći do usporavanja, ali on se s tim ne slaže. Kao primer epohalnog napretka navodi veštačku inteligenciju (AI). Iako još nismo sigurni šta sve može, lista onog što AI ne može brzo se smanjuje, pričao je tada. Mokir podseća na Kejnsov esej iz 1929. u kojem se predviđa svet sa skraćenim radnim vremenom, gde mašine i računari zamenjuju ljudski rad.

Osvrćući se na medicinu i klimatske promene, Mokir naglašava da tehnologija već rešava velike izazove, od mRNA vakcina do energetskih rešenja i borbe protiv klimatskih promena. Ipak, tehnologija sama po sebi nije dovoljna: potrebne su i snažne institucije.

Institucije i politika

Mokir je pesimističan kada je reč o kvalitetu institucija. Kaže da su u poslednjih 20 godina u mnogim zemljama institucije i upravljanje opali, primeri su Rusija, Turska, SAD i Velika Britanija. Slaba institucionalna struktura u kombinaciji sa snažnom tehnologijom može dovesti do društava u kojima tehnologija služi konsolidaciji moći, a ne poboljšanju života ljudi.

Zabrinjava ga i sve veće udaljavanje od vrednosti prosvetiteljstva i ljudskih prava, što pokazuje slučaj Džordža Flojda i primenu torture u nekim državama. Mokir smatra da je toleranciju moguće učiti, ali vrlo je teško prevladati prirodnu sklonost ljudi da favorizuju one slične sebi.

Pluralizam i ekonomski rast

Zašto je ekonomski rast počeo u Zapadnoj Evropi, a ne u tehnološki naprednijim carstvima poput Kine? Mokir objašnjava da su ključni faktori bile politička fragmentacija, konkurentno tržište ideja i tolerancija prema različitim mišljenjima. Primere pluralističkih i tolerantnih kultura vidi u Engleskoj, Holandiji, Singapuru, ali i u modernom Izraelu.

Po njegovom mišljenju, raznolikost je korisna kada je povezana sa kvalitetnim institucijama, ali sama po sebi nije garancija uspeha. Ključ razvoja je u kvalitetu institucija koje omogućavaju inovacije i ekonomski napredak.

Mokir optimizam vidi u tehnologiji, pesimizam u ljudskim institucijama.

"Sve zavisi od toga kako će se ljudi organizovati i zajedno raditi", zaključuje sa dozom humora i istinske zabrinutosti.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)