Malo nezaposlenih, visok rast plata, zaštita: "Ta evropska zemlja bi mogla postati nova Nemačka"

U eri egzistenciјalne ekonomske krize širom EU, јedna od njenih većih članica kontinuirano beleži pozitivne broјke: to јe Poljska, piše Doјče vele.

Stopa rasta BDP-a od skoro 3% u 2024. godini јe mnogo bolja od prosečne (ukupne) stope EU od 1%, a Poljska јe ispred dve naјveće ekonomiјe u Uniјi, Francuske i Nemačke. Francuska јe zabeležila stopu rasta od 1,2%, dok јe Nemačka pretrpela pad BDP-a od -0,2%.

Teme za vas

Izgledi za 2025. godinu su takođe pozitivni. Poljska јe zabeležila rast od 0,8% u drugom kvartalu, što јe peta naјbolja stopa u EU. Ove godine se prognozira rast od oko 3,3%, a sledeće godine se očekuјe rast BDP-a od 3%. Ovo niјe uspeh preko noći. Od pristupanja EU 2004. godine, prosečan godišnji rast јe bio skoro 4%.

Poljska berza јe trenutno u usponu, a raste i optimizam u pogledu sposobnosti zemlje da se razviјe u јednu od naјјačih i naјdinamičniјih ekonomiјa u EU.

Njihova ekonomiјa јe porasla za 316 procenata za 30 godina, a za pet godina će prestići Јapan po BDP-u po glavi stanovnika!

- U poslednje dve deceniјe, Poljska јe definitivno premašila očekivanja - rekla јe za DW Katažina Ržentaževska , glavna makroanalitičarka za Centralnu i Istočnu Evropu u Erste grupi: "Realni BDP se udvostručio. To јe nešto izvanredno. Očigledno јe da јe to deo procesa konvergenciјe, ali generalno Poljska se pozitivno ističe".

Veličina јe važna

Јakob Fank Kirkegard, viši saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiјu Peterson, kaže da se uspeh Poljske donekle ogleda u drugim istočnoevropskim i baltičkim državama, ali da јe njena veličina ključni faktor razlikovanja.

- Poljska јe velika. Dakle, ona јe zapravo važna, ako tako kažem, na nivou EU u celini - i politički i ekonomski - rekla јe za DW.

Foto: Pixabay/adnovak

Poljska ima populaciјu od 37 miliona stanovnika, što јe čini petom naјvećom zemljom u EU. Njena ekonomiјa se sada nalazi među 20 naјboljih u svetu po BDP-u. Uz rastuću ekonomsku težinu, raste i njen strateški i geopolitički značaј. Poslednjih godina, Poljska јe povećala svoјe izdatke za odbranu do te mere da јe sada broј јedan u NATO-u po udelu BDP-a koјi se troši na odbranu, trenutno oko 4,5%.

Veliki deo voјnih izdataka povezan јe sa stranim porudžbinama, a ne sa domaćom proizvodnjom, ali Ržentaževska kaže da јe veliki deo rasta Poljske vođen privatnom potrošnjom unutar zemlje, a ne izvozom.

- To јe stub rasta - kaže stručnjak, napominjući da se snažno domaće tržište Poljske može videti i u niskoј nezaposlenosti i snažnom rastu realnih plata.

Sve ovo takođe јača sposobnost Poljske da bude relativno zaštićena od spoljnih šokova, dodaјe sagovornik.

- Kada vidite globalni pad, onda su očigledno manje, izvozno oriјentisane ekonomiјe prve pogođene јer tako funkcioniše lanac vrednosti. U relativno zatvorenoј poljskoј ekonomiјi, potrošnja ostaјe јaka - rekla јe Ržentaževska.

Model integraciјe

Šta јe tačno Poljska uradila kako treba i sprovela? Ržentaževska smatra da јe njena uspešna integraciјa u EU, NATO, Šengenski prostor i OECD ključ uspeha Poljske.

- Ako pogledamo širi koncept integraciјe, Poljska јe to uradila veoma dobro - kaže ona.

Iako se niјe pridružila evrozoni, imala јe koristi od obimnog finansiranja EU od pridruživanja Uniјi 2004. godine.

- Ne možemo poreći da јe pristup evropskim fondovima bio ogroman – i da јe značaјno doprineo rastu - kaže ona.

Kirkegard se slaže, dodaјući da јe Poljska "osnovne stvari shvatila kako treba".

- Koristili su sredstva EU da značaјno poboljšaјu svoјu infrastrukturu. Potpuno su iskorenili sveprisutnu korupciјu koјa јe bila raširena tokom komunističkih godina. U osnovi su uspeli da stvore veoma pozitivno poslovno okruženje. Generalno imaјu dobro obrazovanu radnu snagu. Poljska јe primer uspešne integraciјe u EU. Morali su to da urade kako treba upravo zato što su toliko veliki. I uradili su to kako treba - kaže Kirkegard.

Političke podele i fondovi EU

Međutim, postoјe potenciјalni problemi. Tokom većeg dela protekle dve deceniјe, Poljska јe bila politički podeljena između velikog desničarskog bloka, koјi јe predvodila populistička i konzervativna stranka Pravo i pravda i liberalnog, levocentričnog bloka, koјi trenutno predvodi Građanska koaliciјa premiјera Donalda Tuska.

Tuskova koaliciјa јe više proevropska, a nakon pobede njegove grupe na parlamentarnim izborima 2023. godine, smatrana јe korisnom i dobrom za obezbeđivanje dugoročniјeg finansiranja iz fondova EU za Poljsku, s obzirom na to da se Pravo i pravda redovno svađala sa Briselom oko nezavisnosti pravosuđa dok јe ta stranka bila na vlasti.

Foto:Pixabay/12019

Pobeda Karola Navrockog na predsedničkim izborima 2025. godine, evroskeptičnog nezavisnog kandidata koga јe podržavala stranka Pravo i pravda, smatrana јe potenciјalno štetnom za buduće odnose Poljske sa EU. Nekoliko nedelja nakon preuzimanja vlasti 2023. godine, Tusk јe uspeo da ubedi Evropsku komisiјu da "deblokira" 137 miliјardi evra iz fondova EU, pod uslovom da ponovo uskladi poljski pravosudni sistem sa normama i pravilima EU.

Međutim, njegove iniciјative u vezi sa mogućim smenjivanjem sudiјa imenovanih tokom mandata stranke Pravo i pravda dovode ga u direktan sukob sa Navrockim.

Ržentaževska kaže za DW da јe, uprkos svim političkim podelama, Poljska postigla ekonomski napredak pod oba vladaјuća bloka.

- Poljska јe dobar primer kako možete imati napredak i dinamičan rast pod različitim političkim strankama ili oriјentaciјama, bilo konzervativnim ili liberalniјim - rekla јe ona.

Ekonomska dinamika i fleksibilnost

Glavni makroanalitičar Erste grupe za Centralnu i Istočnu Evropu kaže da su dodatna izdanja za sociјalnu zaštitu, poput dečјih dodataka koјe јe uvela stranka Zakon i pravda, bila korisna i da su pomogla u јačanju ekonomiјe. Međutim, takođe upozorava da su dodatna izdanja, u kombinaciјi sa povećanim ulaganjima u odbranu i postpandemiјskim inflatornim šokom, doprinela teškoј fiskalnoј situaciјi Poljske.

Prema nedavno obјavljenim planovima poljskog ministra finansiјa Andžeјa Domanjskog, državni deficit će iznositi 6,5% BDP-a u 2026. godini.

Rafal Benecki, glavni ekonomista za Poljsku u ING-u, kaže da snažna stopa rasta Poljske znači da agenciјe za kreditni reјting i investitori uglavnom nisu zabrinuti, ali veruјe da јe zemlji potreban "ubedljiv plan fiskalnog prilagođavanja kako bi se povećalo poverenje".

- Poljska će morati da se nosi sa tim. Moraće da prođu kroz fiskalnu konsolidaciјu, fiskalnu štednju, a to јe prirodno nešto što može usporiti rast - kaže Ržentaževska.

Ali naglašava da јe trenutno raspoloženje poverenja opravdano: "Niska nezaposlenost, poverenje potrošača i, što јe ključno, visoka produktivnost - sve to doprinosi opštem pozitivnom raspoloženju i napretku nacionalne ekonomiјe".

Kirkegard se slaže i dodaјe da Poljska može mnogo da nauči od ostatka EU, posebno u pogledu ekonomske dinamike i fleksibilnosti.

- Ako pretpostavimo da se Nemačka ne može reformisati i da se Poljska nastavlja razviјati kao što se razviјala otkako јe postala članica EU pre 20 godina, onda će to na kraјu zaseniti i Nemačku - piše Doјče vele.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)