Kako bez ruskog gasa - ovo su alternative za Srbiju: Računamo na ove dve ZEMLJE i ovaj scenario

Savet Evropske unije nedavno je usvojio pregovarački stav o predlogu uredbe kojom se postepeno ukida uvoz ruskog prirodnog gasa, što je ključni deo plana REPowerEU za smanjenje energetske zavisnosti EU od Rusije. Evropski parlament sada treba da usvoji svoj stav, nakon čega će početi pregovori između Saveta, Evropskog parlamenta i Evropske komisije o konačnoj verziji uredbe.

Nova pravila predviđaju potpunu zabranu uvoza ruskog gasa, uključujući i LNG, od 1. januara 2028. godine, uz prelazni period za postojeće ugovore. Ova uredba direktno pogađa i Srbiju, koja dobija gas iz Rusije preko teritorije EU, prvenstveno Bugarske.

Teme za vas

Uvoz ruskog gasa u EU biće zabranjen već od 1. januara 2026. godine, ali kratkoročni ugovori potpisani pre 17. juna 2025. moći će da traju do 17. juna 2026, dok dugoročni ugovori važe do 1. januara 2028.

Foto: Shutterstock

U svetlu ovih novih okolnosti, Srbija će biti primorana da brzo preusmeri snabdevanje gasom.

Za Srbiju to znači da počev od 1. januara 2028. više neće moći da dobija ruski gas preko teritorije Evropske unije.

Kompanije u Srbiji, kako izveštava Tanjug, koje se oslanjaju na EU posrednike kao što su distributeri u Mađarskoj ili Bugarskoj mogu imati pristup ruskom gasu još najviše do kraja 2027, ako njihovi partneri u Evropskoj uniji imaju važeće dugoročne ugovore.

Pored toga, kompanije u EU i njihovi kupci van EU kao što je Srbija će morati da dokažu da gas koji kupuju nije ruskog porekla, što u praksi znači veće administrativne barijere i troškove.

Strategija za Srbiju koja podrazumeva odustajanje od ruskog gasa je diverzifikacija izvora i oslanjaje na uvoz LNG iz Grčke, preko terminala Aleksandropolis i gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad, kao i gasa iz Azerbejdžana preko TAP/TANAP sistema i gasa neruskog porekla iz Mađarske (LNG iz Hrvatske), uz domaće zalihe i nabavku na tržištu EU.

Ovaj scenario predviđa velika ulaganja u novu infrastrukturu, a verovatno i znatno višu cenu, pošto je LNG skuplji od ruskog gasa.

Pored toga, moguć je i scenario u kome se nastave isporuke ruskog gasa preko Turskog toka, uz tehničko rebrendiranje porekla gasa, uz dodatni uvoz LNG iz Turske (neruski ili mešani) i gasa iz Azerbejdžana.

Prelazni model koji bi omogućio postepenu diverzifikaciju podrazumevao bi da u Srbiju stiže pre svega LNG iz Grčke i gas iz Azerbejdžana, uz određeni udeo ruskog gasa preko Turske (deklarisanog kao turski gas) i nabavke iz Mađarske i Rumunije.

U narednim godinama, kako se postepeno smanjuje uvoz iz Rusije, Srbija će morati da balansira između dostupnih količina LNG-a, gasovoda iz susednih zemalja i globalnih tržišta, čime se energetska strategija zemlje stavlja na ozbiljnu probu.

(Telegraf Biznis)