Pritisci trgovinskih lanaca na dobavljače se nastavljaju: Država obećava rešenje do 1. marta naredne godine

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević sastala se danas sa proizvođačima i dobavljačima iz Srbije i izjavila da oni i dalje trpe pritiske od pojedinih trgovinskih lanaca zbog sprovođenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži i poručila da će država rešiti taj problem i zaštititi ih.

"Ja ne bih da iskoristim ovu priliku i da imenujem konkretno koji su trgovinski lanci, ali ono što se dešavalo u prethodnom periodu i dalje traje. Mi se svakako nosimo sa svim tim u želji da uspešnost primene uredbe o ograničenju marži i of rabata koji su bili jedna važna tema tokom današnjeg sastanka", rekla je ministarka Lazarević za Tanjug posle sastanka u Privrednoj komori Srbije, koji je trajao više od dva sata zbog velikog odziva firmi.

Teme za vas

Lazarevićeva je naglasila da su imali danas, kako je rekla, izuzetno uspešan i veoma posećen sastanak sa dobavljačima trgovinskih lanaca iz segmenta malih, srednjih i velikih.

Ona je dodala da će narednih dana imati sastanak i sa trgovcima kako bi čuli i drugu stranu i istakla da je cilj uspešno sprovođenje uredbe.

Lazarevićeva je naglasila da ćemo uskoro dobiti i Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi koji će trajno zabraniti ili značajno redukovati mogućnost korišćenja određenih praksi koje su prepoznate kao nepoštene i koje su upravo dobavljačima, pogotovo malim i srednjim, predstavljale ozbiljne namete i finansijski udar.

"To je naravno rezultiralo njihovom i profitabilnošću i mogućnošću opstanka u prodajnim sistemima trgovinskih lanaca. Nama je važan dijalog, nama je važno da širimo mrežu tih kontakata sa kompanijama, jer želimo da oni budu aktivno involvirani u samu izradu zakona, kako bi kasnije njegova primena bila što uspešnija, a i da u hodu dok traje uredba, do 1. marta sledeće godine, bude što uspešnija i da nekako rešavamo te, da kažemo, tekuće stvari koje se dešavaju, a dešavaju se, pritisci se i dalje nastavljaju i oni su jednostavno bili voljni da sa nama to podele, to sa čime se susreću i što je nama izuzetno važno da bismo mogli da planiramo dalje korake, uključujući kontrolu", naglasila je ministarka.

Na pitanje da li mogu kompanije koje nisu bile na sastanku da kontaktiraju ministarstvo povodom pritisaka koje trpe od trgovinskih lanaca i ukoliko imaju neke probleme, ona je rekla da naravno da mogu sve kompanije i da je poziv ministarstva stalno otvoren.

Lazarevićeva je rekla da dobijaju stalno i informacije sa terena o tome šta se dešava, kao i da će već u narednih nekoliko dana imati sastanke i sa predstavnicima kompanija određenih proizvoda.

"Ali svakako smo otvoreni i za one koji danas nisu bili. Danas, koliko sam videla bilo je preko 50 kompanija, negde oko 100 učesnika ovog sastanka na strani dobavljača, a kompanija ima svakako mnogo više koje su dobavljači trgovinskih lanaca, tako da smo tu i apsolutno spremni za sastanke 'jedan na jedan', kako bismo mogli direktno, neposredno na ovom dijalogu, da dođemo i do informacija i do predloga za rešavanje problema sa kojima se oni nose, a što svakako nama olakšava u cilju dalje uspešne primene i uredbe, ali i zakona koje ćemo usvojiti u narednom periodu", rekla je ona.

Zahvalila je PKS koja je omogućila taj sastanak i dodala da su hteli iz prve ruke da čuju šta je ono što trenutno pogađa dobavljače.

Ona je govoreći o pripremi Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi rekla da se on zapravo fokusira na to kako da se prevaziđe problem nejednakosti u pregovaračkoj snazi, znači dobavljača od primarnih poljoprivrednih proizvođača preko dobavljača distributera, do maloprodaje.

"Ono što mi znamo iz prakse naših trgovinskih lanaca, jeste da se i te kako koriste različite trgovačke prakse koje su po pravilima Evropske unije nepoštene i koje stvaraju veliki pritisak, pogotovo na one male, slabije snage koji su u lancu. To nije samo stvar pritisaka, to je stvar finansijskih nameta koji se prosto pojavljuju i gde oni vrlo teško mogu da ostanu u biznisu", rekla je ona za Tanjug.

Istakla je da je cilj da se to kroz zakonska rešenja reguliše, da je delimično ograničeno kroz uredbu o maržama, kao privremenom rešenju a da će zakon biti trajno rešenje.

Prema njenim rečima dobavljači će biti rasterećeni značajnih izdataka koje su do sada imali prema trgovcima, a to konsekventno može da vodi daljem sniženju cena, jer će oni imati podsticaj da snize cene i da povećaju promet.

"To treba da bude prihvaćeno i od trgovaca. To dalje generalno vodi padu cena, što je nama namera. Namera je i uspostavljanje zdravijeg načina komunikacije i saradnje između dobavljača i između trgovaca i zato ćemo koristeći primere dobre prakse zakona nekih evropskih zemalja, pogotovu onih novijeg datuma, koje ćemo svakako inkorporirati u naš zakon, dobiti nešto što će, da kažemo, staviti rampu naročito na nepoštene trgovačke prakse koje su apsolutno zabranjene po direktivi EU", istakla je ministarka.

Dodala je da će one druge koje su uslovno zabranjene svakako biti tako koncipirane da će odgovarati realnim potrebama našeg tržišta.

Navela je da se primedbe, sugestije i zahtevi privrede u ovoj oblasti već koriste, da će to biti nastavljeno i da je na današnjem sastanku dogovoreno da se što veći broj dobavljača uključi u rad, ne samo radne grupe za izradu zakona, nego i tokom predstojeće procedure.

"Planiramo sastanak sa trgovcima koji ćemo imati narednih dana, da čujemo i drugu stranu, jer želja nam je da imamo zakon koji će biti refleksija potreba i jedne i druge strane, ali i da neke anomalije koje su bile prisutne u prethodnom periodu budu eliminisane. Ono što nam je takođe važno i o čemu je danas bilo reči, to su tekući pritisci, problemi, izazovi koje imaju određeni proizvođači, što ćemo u narednim danima u direktnoj i neposrednoj komunikaciji između dobavljača, kompanije i ministarstva rešavati u hodu", naglasila je ona.

Govoreći o efektima primene uredbe o maržama, rekla je da posebno raduje, što se uspelo, u dobrom delu i zaslugom uredbe, da se značajno smanji inflatorni pritisak.

"Podaci pokazuju da je inflacija u septembru iznosila 2,9 odsto, što je najniži nivo od aprila, 2021. godine što je svakako već uspeh za sebe, jer je to važna komponenta makroekonomske stabilnosti koja se reflektuje na zdravlje naše cele ekonomije. S druge strane, primetno je snižavanje cena. Da li su možda očekivanja bila veća? Verujem da jesu. To je opet individualno i kako se ko ponašao od trgovaca, ali i nas kao potrošača i kupaca", rekla je ona.

Istakla je da se prostim odlaskom u supermarkete uočava da je s obzirom na obuhvat uredbe koja se tiče 23 kategorije, hiljade i hiljade proizvoda, svakako vidljiv i jasan efekat uredbe.

"Međutim, nama je važno da, kreiranjem sistemskih rešenja uspostavimo red na duže staze. Zato nam je uredba jedna od alatki privremenog karaktera, ali sa zakonima koje ćemo usvojiti, idemo u pravcu da u dužem narednom periodu uspostavimo veću normalnost na tržištu. Tu smo sada uočili određene anomalije koje su postojale neko vreme i dovele do toga da je cena hrane u Srbiji bila na tako visokom nivou što je prosto bilo nekada ne samo frapantno i neprihvatljivo nego i ekonomski nelogično", navela je Lazarevićeva.

Uredba o ograničenju trgovačkih marži se primenjuje od 1. septembra na 23 vrste proizvoda: na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene.Uredbom je precizirano da fakturna cena dobavljača ne može biti veća od fakturne cene koja je važila 1. avgusta 2025. godine, a da stopu marže od najviše 20 odsto obračunatu na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, moraju da primenjuju trgovci na malo koji obavljaju nespecijalizovanu trgovinu na malo i koji su u 2024. godini ostvarili ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina.

(Telegraf.rs/Tanjug)