Vuković: Svetu preti opasnost od još jedne finansijske krize

Svetu preti opasnost od još jedne finansijske krize, izjavio je investicioni menadžer i potpredsednik Odeljenja za investicije u RBC Global Asset u Kanadi Miloš Vuković i dodao da bi uzrok sledeće krize mogao da bude preveliki oslonac na paralelni finansijski sistem koji je nastao u razvijenim zemljama.

''Privatni fondovi i privatne kreditne institucije su zamenile tradicionalne banke u oblasti izdavanja kredita i zajmova preduzecima i pojedincima'', rekao je Vuković za portal www.magazinbiznis.rs

Teme za vas

Vuković je ocenio da sećanja na 2008. godinu još nisu izbledela i zato investitori povlače paralelu između današnje situacije i tog vremena.

''Uzrok krize ne mora da bude isti, ali posledice mogu biti jako slične i da dovedu do globalne recesije, propasti banaka, masovnih otpuštanja, zatvaranja firmi i slično'', naveo je on.

Sekjuritizacija tih kredita i zajmova umnogome podseća na strukturirane kredite (structured credit) i hartije od vrednosti obezbeđene hipotekom (mortgage backed securities) koji su bili u centru Velike finansijske krize na početku ovog veka, 2008. godine.

''Za razliku od banaka koje moraju da se pridržavaju striktnih pravila o kolateralizaciji i minimumu kapitala, ove privatne institucije obično posluju bez neposredne kontrole i tržišne regulative. Zato se ta mreža i naziva 'bankama u senci' (shadow banking)'', naveo je on.

Nedavna bankrotstva First Brands, proizvođača auto delova i Zions Bancorp (regionala banka u SAD-u) koji su propali delom zbog finansijskih malverzacija ali delom i zbog ekonomskih faktora, kao što su carine ili smanjenje emigracije u SAD-u, mogu biti znaci početka neke nove kreditne krize - zato investitori treba da budu oprezni i izbegavaju visoko rizična ulaganja.

Odgovarajući na pitanje gde bi se najpre javila nova globalna ekonomska kriza, rekao je da bi verovatno kriza startovala tamo gde je počela i poslednja Velika finansijska kriza, odnosno u Americi.

''To je zato što je tamo 'shadow banking' najviše izražen i zato što je uticaj američke ekonomije na ostatak sveta takav, da bi se bilo kakva kriza brzo prenela na ostatak sveta. Ako bi se, recimo, tako nešto dogodilo samo u Britaniji ili u Japanu, to bi pre onda bila neka kriza lokalnog ili regionalnog karaktera'', dodao je on.

Kako je naveo, trenutno ništa ne ukazuje da je sledeća finansijska kriza tu, niti se očekuje da nastane u bližoj budućnosti.

''Međutim, da biste bili dobar investitor, morate da mislite o tome koji su to rizici koji mogu da vam osujete planove, pa zato pažljivo pratimo razvoj na kreditnom tržištu'', naglasio je on.

Govoreći o tome ko je najviše pogođen Trampovim carinama, rekao je da izgleda da niko nije pošteđen posledica unilateralnog uvođenja carina od strane SAD-a, čak ni tradicionalni saveznici kao što su, na primer, Evropska unija ili Kanada.

''Kineska ekonomija je sigurno trn u oku američkoj administraciji i Trampu. Carinama se želi smanjiti zavisnost od uvoza kineske robe i dalji negativan uticaj na americki deficit. Obe države veruju da onaj ko pobedi u trci za dominaciju u ključnim oblastima koje uključuju AI (artificial inteligence), kvantum kompjuting, robotiku i proizvodnju dronova i raketnih sistema, imaće prevlast u ekonomiji i na vojnom polju u narednih 30 godina'', rekao je Vuković.

Na pitanje zašto svetska ekonomija usporava, on je odgovorio da su carine jedan od dva velika rizika za svetsku ekonomiju, jer, kako je naveo, još je nepoznato na kom nivou će se ustaliti, naročito prema Kini.

Istakao je da je drugi veliki rizik povezan, ali je malo širi jer obuhvata celu geo-političku situaciju i rivalstvo dve velike supersile.

''Ukoliko ne popuste, postoji opasnost da svetsku privredu uvuku u jednu veliku globalnu recesiju'', dodao je on.

Objasnio je da u svakoj globalnoj recesiji nema pošteđenih.

''Tu bi zemlje u razvoju bile dosta pogođene. Obično kada dođe do recesije, investitori se povuku i preorijentišu se na siguranija ulaganja ili čuvaju novac za ‘bolja vremena’. Dolar i jen jačaju, evro slabi. EU, koja je najveći investitor za Srbiju, sigurno bi preusmerila deo tog ulaganja za domaće potrebe tako da bi Srbija, kao i većina zemalja u razvoju ili Frontier markets, bila u gubitku i trpela posledice krize'', naveo je Vuković.

Vuković je naglasio da Tramp uvođenjem carina želi da ostvari više ciljeva.

''Prvo, on ima nameru da ojača industrijsku proizvodnju u svojoj zemlji. Zatim, želi da utiče na ostale članice NATO pakta da povećaju ulaganje u odbranu i naoružanje čime bi se smanjilo učešće SAD-a u tom domenu. Konačno, cilj mu je da se smanji deficit državnog budžeta koji je dostigao alarmantni nivo od blizu 4 odsto BDP-a kao i celokupni dug koji je trenutno na nivou od 125 odsto američkog BDP-a'', naveo je on.

Na pitanje kakve efekte je Tramp želeo da postigne uvođenjem carinama, rekao je da svako od tih ciljeva ima smisla i krajnje je vreme bilo da se američka vlada njima pozabavi.

''Ali, pitanje je da li su carine pravo sredstvo da se to ostvari. Još je rano da se oceni da li je to dobar potez, ali već se vide određene neželjene posledice: za sada je to postepeno vraćanje inflacije koja preti da postane hronična i smanjenje globalizacije, odnosno izolacionizam'', dodao je on.

Govoreći o tome za šta su najviše zainteresovani investitori i u šta se najviše ulaže, rekao je da je trenutno najveća kapitalna ulaganja u privredu u oblasti veštačke inteligencije (AI).

''Zato je zabeležen nezapamćen rast vrednosti akcija jednog uskog kruga kompanija koje ulažu u data centre, mikročipove, energente i ostalu infastrukturu povezanu sa veštačkom inteligencijom. Naravno, najveće kompanije povezane sa ovim trendom su u SAD-u i poznate su po nazivu Mag 7 (magnificent 7) što ukljucuje Apple, Microsoft, Amazon, Meta, Alfabet, Tesla i Nvidia'', dodao je on.

U ostalim regijama kompanije kao Tencent ili Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC) deo su ovog trenda, rekao je on i dodao da uz to, svedoci smo gotovo paraboličnog rasta cene zlata, pa i srebra.

''Mnoge centralne banke su rešile da diversifikuju svoje devizne rezerve i smanje zavisnost od američkog dolara. To je dovelo, između ostalog, do rasta cene zlata koje je nedavno prešlo granicu od 4,000 dolara. Oni skloni većim rizicima, nastavljaju da ulazu u bitkoin'', naveo je Vuković.

Povećanje ulaganja u naoružanje je dovelo do određenog ubrazanja privrednog rasta u zemljama EU, pre svega Nemačkoj, inkrementalno oko 0,5-1 odsto na godišnjem nivou, objasnio je Vuković i dodao da se to pozitivno odrazilo na profite mnogih evropskih kompanja.

''Od početka ove godine pa do kraja septembra, MSCI Europe – index koji meri rast evropskih kompanija, imao je skoro duplo veći rast nego SP 500, 26,7 odsto u odnosu na 12,94 odsto. Najveći deo rasta evropske berze ove godine se može pripisati bankama i vojnom kompleksu (banks and tanks)'', rekao je on.

Kako je istakao, sve zavisi od toga da li je to ulaganje u proizvodnju naoružanja u Evropi neto povećanje ukupnog naoružanja u svetu, ili preusmeravanje dela proizvodnje iz SAD-a koje sada žele da podele taj teret sa ostalim članicama NATO pakta.

''Pretpostavljam da imamo oba elementa i da će kao rezultat, ukupna količina naoružanja u svetu da se poveća. To može da bude dobro u smislu da obeshrabri nove avanture u Evropi i proširenje rata iz Ukrajine na okolne zemlje. Jer, ako su dve sile poput NATO-a i Rusije na sličnom nivou što se tiče naoružanja, manja je verovatnoća da će ući u direktan sukob. Sa druge strane, izvoz tog oružja u druge, nestabilne delove sveta sigurno može da dovede to novih sukoba i kriznih žarišta'', dodao je on.

Na pitanje kako bi ocenio u oblasti investiranja i makroekonomije, Vuković je rekao da ne možemo da se požalimo što se tiče investiranja, jer je ovo treća godina zaredom da je globalno tržište akcija ostvarilo veoma pozitivne dobitke.

''MSCI World je do kraja septembra porastao za 15,6 odsto, što je treća godina zaredom da svetsko tržište akcijama beleži dvocifren rast'', rekao je on.

SAD nastavlja da bude pokretač globalne ekonomije, ocenio je on.

''Mag 7 kompanije dominiraju svojim rastom i profitima ne samo domaćim nego i globalnim indeksima. Rizik da će svetska ekonomija upasti u recesiju je opao zadnjih meseci na manje od 30 odsto, iako je pocetkom godine bio čak oko 40 odsto'', rekao je on.

Kako je rekao, od pozitivnih trendova beležimo to da su, kao što sam spomenuo već, ekonomske posledice carina, ipak, manje nego što je izgledalo u aprilu ove godine.

''Centralne banke širom sveta vode labaviju monetarnu politiku, tako da su kamatne stope generalno u padu. Ipak, ne treba biti previše opušten jer posledice carina mogu da kasne i još se nisu potpuno pokazale u svim sferama privrede. Generalno, privredni rast širom sveta je u najbolju ruku skroman i izložen brojnim rizicima, pre svega mogućnošću da se inflacija vrati'', dodao je on.

Naglasio je da su prema proceni MMF-a u 2026. godini globalni rast će biti na sličnom nivou kao ove godine, znači - ne očekuje se neki veći pomak.

''Rast globalne ekonomije će u 2026. biti gotovo isti kao ove godine (3,1 odsto u odnosu na 3,2 odsto). Predviđa se blago usporavanja rasta u zemljama u razvoju na četiri odsto u odnosu na 4,2 odsto iz 2025. Kina, koja je imala rast od pet odsto u 2024. nastavlja da se sučeljava sa usporavanjem razvoja jer je taj rast BDPa u 2025. pao na 4,8 odsto, a prema predviđanjima MMF-a pašće dalje na četiri odsto u 2026. godini'', naveo je on.

Razvijene zemlje ce beležiti identičan rast u 2026. kao i u 2025. a to je oko 1,6 odsto.

''Što se inflacije tiče, naša predviđanja su da će ona sledeće godine biti oko 3% u SAD-u, a između dva i 2,5 odsto u Evropi i zemljama u razvoju'', naveo je on.

Na pitanje šta će se dešavati sa nemačkom ekonomijom koja je za Srbiju veoma važna zbog fabrika koje kod nas posluju i ukupne spoljnotrgovinske razmene, rekao je da od G7 članica, ocekuje se da će Nemačka, uz SAD i Kanadu beležiti pozitivan rast u 2026. godini.

''Nemačka privreda je bila u blagoj recesiji 2024. jer je te godine zabeležila negativan rast od -0,5 odsto. Ove godine je, uz već pomenuto ulaganje u vojni kompleks, zabeležen mali rast od 0,2 odsto, a sledeće godine se očekuje dalja ekpanzija od oko jedan odsto. Ipak je to vrlo skromno za zemlju koja je godinama važila za lokomotivu razvoje čitave Evrope'', zaključio je Vuković.

(Telegraf Biznis/Tanjug)