Hrvati u PANICI: "Ovo je težak udar na džep"

Zakon o hrani koji je pripremilo slovenačko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ishrane (MKGP), a o kojem raspravlja Državni zbor, predviđa zabranu prodaje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda po cenama nižim od nabavnih.

To znači da u prodavnicama više neće biti moguće naći goveđe meso za nekoliko evra po kilogramu ili krompir za nekoliko centi, kao što je ranije bilo slučajeva. Ovakva odluka bi mogla da bude problem za Hrvate koji su do sada išli u Sloveniju po jeftinije namirnice. Glavni cilj zakona je zaštita domaćih poljoprivrednika i jačanje slovenačke prehrambene industrije.

Teme za vas

Problem tzv. „trke ka nižim cenama“, kojom su trgovci privlačili kupce pritiskom na dobavljače i proizvođače, naročito je bio vidljiv tokom državnog praćenja cena hrane 2022. i 2023. godine. Ministarstvo je tada pokušalo da spreči neopravdano poskupljenje, ali je projekat izazvao mnogo kritika.

Prodaja sa gubitkom

Cene su u tom periodu naglo padale, a police su preplavili jeftiniji proizvodi slabijeg kvaliteta iz uvoza. Neki trgovci su robu prodavali i ispod nabavne cene – s negativnom maržom. Tako je, na primer, kilogram pilećeg, svinjskog ili čak goveđeg mesa iz buta u jednom trenutku koštao samo 0,99 evra, što je bilo višestruko manje od uobičajene cene.

Trgovcima se takva praksa isplatila jer su kupce privlačili niskim cenama mesa, nadajući se da će oni kupiti i druge proizvode na kojima se gubitak nadoknađuje.

Predsednica Trgovinske komore Slovenije Mariča Lah izjavila je za N1 Slovenija da su se trgovci tokom praćenja cena „plašili mogućeg zamrzavanja cena ili državnih mera“, pa su zajedno s dobavljačima tražili načine da olakšaju potrošačima kupovinu.

Uvozna roba preplavila tržište

Predsednik Zadružnog saveza Slovenije, Borut Florjančič, upozorio je da su nerealno niske cene stvorile pogrešnu sliku kod kupaca – da hrana mora biti jeftina. „Ta spirala spuštanja cena prenosi se na proizvođače i poljoprivrednike“, rekao je on, dodajući da takva situacija ne postoji u drugim industrijama – „niko ne prodaje automobile ili mobilne telefone ispod nabavne cene“.

Lokalni proizvođači, kaže on, ne mogu da opstanu ako moraju da prodaju po tako niskim cenama, pa tržište preplavljuje uvozna roba nižeg kvaliteta. Iako potrošači kratkoročno profitiraju, dugoročno se urušava ceo lanac snabdevanja hranom.

Nema novih popisa cena

Poverenik za odnose u lancu snabdevanja hranom, Branko Ravnik, istakao je da se pritisak niskih cena sada širi i na voće i povrće. „Trgovci se međusobno nadmeću ko će ponuditi nižu cenu, pa na kraju teret snose dobavljači“, rekao je on.

Iz Ministarstva poručuju da za sada ne planiraju ponovo uvođenje popisa cena. Novi zakon zabranjuje prodaju ispod nabavne cene, ali se ta zabrana neće automatski primenjivati na sve proizvode. Vlada će kasnije odlučiti na koje sektore će se odnositi.

Zabrana prodaje ispod nabavne cene ima i izuzetke – recimo, kada se proizvodi prodaju pred istek roka trajanja, u slučajevima rasprodaje, stečaja ili povlačenja robe sa tržišta. Cilj, kako objašnjava Ravnik, nije kažnjavanje trgovaca, već uspostavljanje poštenih pravila.

Predsednica Trgovinske komore upozorava da je reč o „dvosjeklom maču“, jer prevelika intervencija države može da naruši tržišno takmičenje. Ipak, pohvalila je Ministarstvo zbog saradnje sa svim učesnicima u lancu snabdevanja.

Cene i dalje presudan faktor

Prema istraživanju Trgovinske komore, slovenačkim kupcima je i dalje najvažnija cena – samo 6–7 odsto njih daje prednost domaćim proizvodima. „Kupci obilaze i do pet prodavnica u potrazi za najpovoljnijim artiklima“, rekla je Mariča Lah.

Na pitanje da li će novi zakon dovesti do poskupljenja, Ravnik kaže da ne mora biti tako: „Niko ne može dugoročno prodavati s gubitkom. Ako trgovac pokriva gubitak povećanjem cena drugih proizvoda, potrošač na kraju ništa ne dobija.“

Trend u celoj Evropi

Cene goveđeg mesa, prema rečima stručnjaka, rastu u celoj Evropi. Ravnik razlog vidi u „demonizaciji stočarstva“ unutar EU – „taj sektor je ugušen, a potražnja je ostala ista, pa su cene porasle“.

Mariča Lah dodaje da je proizvodnja hrane u Sloveniji skuplja nego u Italiji, Španiji ili Austriji, koje imaju razvijeniju poljoprivredu. „Postoji rizik da slovenački potrošač, koji je vrlo osetljiv na cene, prestane da kupuje domaće proizvode“, upozorila je ona.

(Telegraf Biznis/Dnevno)