PAZITE SE, kazne su PAPRENE: Usvojena promena u vezi sa elektronskim računima

Udruga Glas preduzetnika (UGP) zatražila je od Vlade Hrvatske hitno produženje roka za prilagođavanje novom Zakonu o fiskalizaciji, koji je stupio na snagu 1. septembra. Hrvatska je prva zemlja u Evropi koja uvodi obavezni prelazak na elektronske račune u svim segmentima poslovanja.

Međutim, kako ističu iz UGP-a, preduzetnicima nije omogućeno dovoljno vremena niti adekvatna podrška da bi novi sistem mogli da usvoje bez ozbiljnih finansijskih posledica. Posebno kritikuju aplikaciju MikroEračun, koju su primorani da koriste – ona je besplatna samo za korisnike van PDV sistema, što UGP ocenjuje kao diskriminatorno.

Teme za vas

Članica Nadzornog odbora UGP-a, preduzetnica Ivana Ožegović, ističe da je Vlada uvela obavezu koju ni sama nije bila spremna da sprovede: „Nema osiguranih funkcionalnosti sistema, nema odgovarajuće edukacije, što je neprihvatljivo. Zbog toga tražimo da se rok za prilagođavanje produži do 1. januara 2027. godine, kako bi sve kategorije preduzetnika ušle u sistem istovremeno i kako se do tada ne bi naplaćivale novčane kazne.“

UGP takođe smatra da bi aplikacija MikroEračun trebalo da bude besplatna za sve ili da država sufinansira nastale troškove. „Digitalizacija poslovanja može biti dobar iskorak, ali ne sme da služi kao alibi za punjenje državnog budžeta kaznama, koje za pogrešnu klasifikaciju proizvoda ili usluga mogu ići i preko 66.000 evra. Od Vlade tražimo odgovornost i razumevanje realnosti u kojoj poslujemo, jer fiskalizacija bez toga ne donosi razvoj, već samo korist državi“, dodaje Ožegović.

Pored toga, UGP upozorava i na nepoštene trgovačke prakse i nelojalnu konkurenciju od strane državnih firmi i agencija. Neke državne firme pokušavaju da stvore monopol ili duopol tako što privatnim informacijskim posrednicima, koji nude povoljnije usluge, onemogućavaju pristup ključnim sistemima. To nanosi direktnu štetu preduzetnicima, pa UGP traži reakciju Agencije za zaštitu tržišnog takmičenja i Državnog inspektorata.

Posebnu zabrinutost izaziva učešće državnih agencija poput FINA-e, koja zahvaljujući pristupu svim bazama podataka i državnom kapitalu ima automatsku prednost nad privatnim subjektima, kao i Hrvatske pošte, koja pored primarne delatnosti dostave pošiljki pokušava da zauzme deo tržišta gde već postoje kvalitetne privatne firme.

(Telegraf Biznis/Dnevno)