Vesović: Usporavanje globalne privrede u 2026, optimistične projekcije MMF za Srbiju

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović izjavio je danas da 2026. donosi blago usporavanje globalne privrede, a da je optimistično što MMF predviđa rast BDP-a Srbije u 2026. i 2027. godini od 3,6 i 4,0 odsto uz ocenu da to pokazuje da Srbija ima ekstenzivne planove u infrastrukturi i da se očekuje i dalji proboj novih tehnologija u IKT sektoru.

Vesović je rekao da je MMF promenio projekciju rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu i da iznosi oko 2,1 odsto, dok Narodna banka Srbije i dalje ostaje pri svojoj projekciji od 2,7 odsto za 2025.

Teme za vas

- Ali budimo realni, s obzirom na sve faktore koji utiču, rast će biti 2,1 odsto. Optimizam daje činjenica da za 2026. i za 2027. godinu MMF takođe predviđa porast BDP-a Srbije, znači negde oko 3,6 odsto 2026. godine, pa 4,0 odsto 2027. godine - rekao je Vesović na panelu ''Money Never Sleeps - Privredni lideri o perspektivama u 2026'" u okviru konferencije ''Euronews Adria Summit''.

Ukazao je da IKT sektor značajno doprinosi i pomaže da Srbija održi makroekonomsku stabilnost i dodao da je najveći problem bila inflacija u prethodnih nekoliko godina, kao i da je ove godine u jednom trenutku bila iznad četiri odsto, što je bila projektovana inflacija.

- Rezultat za septembar je 2,9 odsto. Potrošačke cene su u hrani u avgustu porasle za preko sedam odsto, dok se osetio značajan pad u septembru. Verovatno i kao posledica Uredbe o ograničenju marži, ali to suštinski ne može rešiti problem jer ta uredba je ograničena u trajanju -  kazao je Vesović.

Govoreći o situaciji u Srbiji, Vesović je rekao da su nenaplativi krediti na istorijskom minimumu, dok su direktne strane investicije u prvih osam meseci iznosile 2,7 milijardi evra, što je pad od oko 50 odsto u odnosu na 2024.

Naveo je da je zabeležen visok nivo deviznih rezervi, od čega je 20 odsto u zlatu", a doznake dijaspore su prešle iznos od tri milijarde dolara, što podržava stabilnost.

Spoljnotrgovinska razmena, kaže, u prvih osam meseci doseže 56 milijardi evra, uz rast od skoro devet odsto, pri čemu izvoz raste brže od uvoza.

Vesović je ukazao da prerađivački sektor i industrijska proizvodnja beleže rast oko tri odsto što, kako je istakao, ukazuje na dobru međunarodnu tražnju za proizvodima iz Srbije.

Vesović je rekao da bez obzira na sva međunarodna kretanja, posebno u spoljno-političkom smislu, svetska ekonomija i dalje rast i naveo da su najveći ekonomski rast od razvijenih ekonomija imale SAD od dva odsto, a da je Evropska unija kao celokupna ekonomija imala rast od 1,2 odsto.

Ocenio je da je manji rast EU posledica pre svega slabog rasta. Dodao je i da jugoistočna Azija pokazuje ekstenzivan rast, da Kina ima rast od 4,8, a Indija 6,6 odsto.

Naveo je da su očekivanja da će u 2026 godina globalna ekonomija minimalno usporiti i da će rasti po jedan odsto.

Ukazao je da je na rast BDP najviše uticala promena spoljno-političke politike i to što su SAD uvele carine, kao i to što je nastavljena kriza između Rusije i Ukrajine.

Dodao je da se situaciju na tržištu najbolje održava cena zlato. Zlato je prešlo granicu od 4.000 dolara po unci, bakar je na fenomenalnih 10.000 dolara po toni, nafta je stabilna negde oko 60 dolara po barelu.

- Uticaj trgovinskih dinamika između SAD i Kine utiče na ceo svet jer oni obuhvataju 40 odsto ukupne svetske trgovine. Kina je važna i dobar signal je što taj trgovinski rat nije dalje nastavljen. Kina je pre svega značajna u ekstrakciji i preradi retkih metala koji su potrebni za nove tehnologije koje su više prisutne u svetu, a 60 odsto svetske ekstrakcije retkih metala dešava se u Kini gde je i 90 odsto svetske prerade tih retkih metala. Kina je duboko ukorenjena u sve nove tehnologije koje su potrebne i SAD i Evropi - rekao je Vesović.

(Telegraf Biznis/Tanjug)