Sudbina NIS-a između američkih sankcija i evropskih pravila: Šta Srbija može da očekuje?

Stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović izjavio je danas da rešenje za sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne može da bude idealno za svakog aktera, ali da veruje da će Rusija doneti predlog koji će biti putokaz ka rešavanju problema.

''Ja verujem da će ipak Rusija napraviti predlog koji je relevantan da se napravi jedan putokaz i jedan hodogram - u prvom koraku drugi menadžment, u drugom koraku ide promena tog suvlasništva'', rekao je Rabrenović za Tanjug.

Teme za vas

Rabrenović je rekao da sankcije NIS nisu izuzetak, već deo šireg globalnog procesa u kojem se prepliću ekonomski i politički interesi velikih sila.

''Sjedinjene Američke Države imaju jedan broj agencija koje se bave različitim pitanjima. OFAK je zapravo kancelarija za kontrolu strane imovine i njegova uloga je da vodi računa o tome da se bezbednosni izazovi SAD sagledaju i da se, gde god su ugroženi američki ekonomski interesi, preispitaju politike i donesu odgovarajuće odluke'', objasnio je Rabrenović.

On je dodao da OFAK ima ovlašćenje da uvede sankcije pojedincima, kompanijama, državama ili organizacijama koje predstavljaju pretnju američkoj spoljnoj politici.

''Ekonomija i politika su povezane, i sankcije prema NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva deo nisu usamljen slučaj'', rekao je on.

Rabrenović je istakao da se svet u kojem živimo menja i da politika ima snažan uticaj na ekonomske procese i dodao da Srbija mora pažljivo da osluškuje globalne promene.

Govoreći o okolnostima prodaje NIS-a, Rabrenović je ocenio da Srbija i dalje oseća posledice odluka ranijeg režima i dodao da je najtužnije što država tada nije primenila osnovne principe korporativnog upravljanja.

On je ocenio da sada postoji spremnost ruske strane na određene ustupke, uključujući i promenu menadžmenta, ali da to verovatno neće biti dovoljno da se promeni odluka OFAK.

''Pravno gledano, OFAK može pravno da donese svaku odluku, jer je pravo tu kojač političke volje. Ima slučajeva u Nemačkoj, postoji postrojenje rusko, gde je Nemačka vlada promenila menadžment, zamrzla je ta upravljačka prava i oni neposredno upravljaju, ali čini mi se da je ovde jači taj sankcioni pritisak i da ovde neće odustati američka strana od toga da Rusi izađu'', dodao je on.

On smatra da je važno omogućiti ''časni izlazak'' ruskim partnerima i pronaći kompromisno rešenje.

Rabrenović je podsetio da se situacija menja i u regionu, gde ruske kompanije izlaze iz tržišta Bugarske i Rumunije.

''Dolazi novo vreme. Ovo nije samo američka politika, već i evropska. Mi, kao zemlja koja teži EU, moramo da se uklapamo u taj svet. Ne znači da gubimo svoje dostojanstvo, nego moramo da se prilagođavamo'', naglasio je Rabrenović.

On se osvrnuo na mogući prekid rada rafinerije u Pančevu i upozorio da bi eventualni prestanak rada mogao doneti teške posledice.

''To je jedna neprijatna situacija, pre svega za imidž zemlje, za strane investitore koji se opredeljuju da dođu. Mi imamo veliki pad, imamo situaciju da će da opadnu te strane investicije, naša privreda je zasnovana na tome, za tu vrstu saradnje i prema tome mi već trpimo, to su ozbiljna sredstva. S druge strane, rafinerija će u tom slučaju stati nekog datuma, da li je to 22., 23. ili 25. novembar, kada stane rafinerija, nekoliko desetina hiljada radnika može da ostane bez posla, kao i čitav niz firmi koje su oko njih dobavljači, kooperanti'', dodao je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)