Da li male plate i teški uslovi rada opravdavaju neljubaznost radnika? Hrvati vode bitku u komentarima

Podaci su neumoljivi i brutalno oslikavaju stvarnost radnika u trgovinskim lancima u Hrvatskoj: prosečne neto plate u 2024. godini su se kretale između 685 i 1.637 evra. Splitski Tommy zabeležio najveći rast, s prosečnom neto platom od 1.419 evra, čak 500 evra više nego dve godine ranije.

U većini trgovinskih lanaca radnici zarađuju manje od prosečne plate u Hrvatskoj koja je u avgustu ove godine iznosila 1.446 evra. Samo u dva trgovinska lanca plate su veće od državnog proseka ggde radnici zarađuju više od medijalne neto plate koja je u avgustu iznosila 1.245 evra.

Teme za vas

Kada se u takvom okruženju postavi pitanje o neljubaznosti prodavaca, mnogi građani odgovaraju kontra-pitanjem, pomerajući fokus sa posledice na uzrok.

Jedan komentar sa društvenih mreža pogađa u srž problema.

- Pogrešno pitanje. Treba pitati u kojem trgovinskom lancu ima najviše mobinga, terorisanja radnika, iživljavanja i slično, pa ćete dobiti odgovor i na ovo pitanje - piše.

Čini se da kasa nije samo mesto gde se razmenjuju novac i roba, već i poprište tihe bitke. Sa jedne strane su radnici, često preopterećeni i nedovoljno plaćeni, a sa druge kupci, neretko nervozni i zahtevni. Ipak, mnogi svedoče da problem nije u radnicima.

- Nagledao sam se ljudi koji se deru na kasirke i prodavačice. Dakle, problem nisu one nego kupci . ističe jedan od učesnika u onlajn diskusiji.

Empatija prema onima koji rade jedan od najtežih poslova za minimalnu zaradu je široko rasprostranjena. Mnogi smatraju da je osmeh koji dobiju na kasi, s obzirom na okolnosti, pravo čudo.

- Kolike su im plate, super su ljubazne - glasi jedan od popularnih komentara, dok drugi detaljno opisuje brutalnu realnost.

- Niko ne pita u kojim lancima su najmanje plate? Gde se od radnica za 760–840 evra očekuje da budu čistačice, kasirke, skladištarke, punjačice polica... I onda na to sve još da budu ljubazne?! Pa savršene su! - piše u komentaru.

Osećaj nemoći i napuštenosti produbljuje i nepoverenje u institucije koje bi trebalo da ih štite. Naivna opaska da je to "stvar sindikata" izazvala je oštru reakciju.

- Gospođo, u kojoj zemlji vi živite? Sindikat ne štiti radnika, on je tu na usluzi poslodavcima - piše u komentaru.

Ova svakodnevna borba, pritisak nerealnih planova, neplaćeni prekovremeni sati i konstantno maltretiranje na kraju dovode do pucanja.

Jedan ogorčeni glas opisuje svoj posao ne kao rad, već kao nešto mnogo gore.

A vi biste stvarno ovo trpeli? Svaki dan pritisak, za 812 evra neto, s nerealnim planovima, prekovremenim radom, nedeljama u ludilu, dok vas maltretiraju ljudi koji nemaju život? Ovo nije rad — ovo je eksperiment s ljudskim živcima - piše u komentaru,

Upozorenje za budućnost zvuči gotovo apokaliptično, najavljujući kraj jedne ere u kojoj je kupac bio kralj. Kako kaže jedan komentar, uskoro možda nećemo imati ni priliku da se žalimo na neljubazne radnike, jer ih neće ni biti.

- Za koju godinu neće ni postojati karsiri, već samo samoposlužne blagajne. Ako vam ne odgovara odnos kupca i radnika- ne idite u te prodavnice. Prošla su vremena kada je "kupac uvek u pravu". Dolaze vremena kad ćete moliti za ulazak u prodavnicu - navodi se u jednom komentaru.

Dok se trka za profitom nastavlja, živci onih na prvoj liniji fronta, u supermarketima, postaju najskuplja valuta, a njihovo pucanje je cena koju, na kraju, plaćamo svi.

(Telegraf Biznis/Dnevno)