Žuti kao dukat: Kako je Jovanka uz TAJNI RECEPT stvorila posao kojem se mušterije verno vraćaju

Za dobre rezance potrebna su domaća jaja, kako bi bili žuti, kvalitetno oštro brašno i najvažnije - dobra volja i jake ruke. Oni koji su se upustili u pravljenje domaće testenine znaju da osnovno testo mora da se umesi tvrdo da bi testenina ispala kako treba.

- Kad vidi kako se mučim, muž me pita zašto testo ne umesim mašinom. Bilo bi lakše, ali to ne bi bilo to - tako počinje priču Jovanka Bitević iz Farkaždina.

Teme za vas

Jovanka je pre godinu dana odlučila da svoje znanje i veštine, koje joj je prenela prvo baka a onda i mama, pretoči u mali biznis.

- I baba i mama su sve radile ručno, testo razvijale oklagijom i sekle nožem, a ja sam malo osavremenila proizvodnju, pa uskoči i mašina. Međutim, da bi se dobili dobri rezanci, testo mora da se umesi ručno - ističe naša sagovornica.

Osnovna mera su joj deset jaja i oko kilogram brašna. Onda od osnovnog testa nastaju mala čuda.

- Pravim rezance, flekice i trakice, kao i taranu. Taranu je možda najteže napraviti, jer se testo renda. Ono mora da bude jako tvrdo, onda treba snažna ruka za rendanje, pa prsti stradaju - kaže Jovanka, čije mušterije najviše traže rezance i flekice.

Kupci se za dobre rezance lako nađu.

- Nekada su se u svakoj kući mesili rezanci, sada to nije slučaj, ali ljudi i dalje vole da se u supi nađu domaći. Imam jednu mušteriju čak u Surčinu, svaki put kad kupi rezance kaže da može da podgreje supu i pet puta, i da se testenina nikad neće raspasti - ističe Jovanka.

Testeninu prodaje u selu, u kom se jednom nedeljno održava pijaca. Ima svoje tržište i u obližnjem Perlezu, pomogne i internet, ali su i dalje najverniji kupci oni koji su jednom probali flekice ili taranu.

- Ko ih jednom kupi, nema prepreke da ponovo dođe do rezanaca. Naruče, ja ih umesim, pa im neko odnese do Zrenjanina, a odatle putuju dalje - naglašava ona.

Bitevići imaju svoje poljoprivredno gazdinstvo i bave se uglavnom ratarstvom.

- Posla na gazdinstvu uvek ima preko glave. Ali, meni nije teško da na kraju dana umesim testo. To me smiruje i odmara. I, naposletku, donese neki dinar - napominje Jovanka Bitević iz Farkaždina.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)