Kakav Mask i Zakerberg, ovaj bivši zavarivač je zaradio desetine milijardi na pilećim prstićima!

Tod Grejvs je svoju poslovnu viziju oblikovao još tokom studija - dok je bio na Univerzitetu u Džordžiji, sanjao je restoran koji služi isključivo „čiken fingers“. Ideja je bila vrlo jednostavna, ali mnogi je nisu doživljavali ozbiljno: profesor mu je navodno dao najnižu ocenu na kursu poslovnog plana jer je smatrao da restoran sa tako ograničenom ponudom neće uspeti.

Nakon toga, Grejvs je, suočen sa odbijanjima banaka i investitora, odlučio da sam zaradi novac za svoj san. Radio je kao zavarivač u rafineriji u Los Anđelesu, i to i po 90 sati nedeljno, a zatim je otišao na Aljasku da lovi losose kako bi uštedeo dovoljno da pokrene prvi restoran.

Teme za vas

Rođenje Raising Cane’s i filozofija poslovanja

Godine 1996., Grejvs, zajedno sa prijateljem iz detinjstva Krejgom Silvejem, otvorio je prvi restoran pod imenom „Rejzing Kejns Čiken Fingers“ u Baton Ružu (Luizijana). Uložio je sopstvene ušteđevine, pozajmice od prijatelja i porodice, kao i kredit od Small Business Administration (SBA).

Od samog početka, Grejvs je odlučio da meni bude što jednostavniji i fokusiran - samo pet stavki: čiken fingers, krinkle pomfrit, kol slou, teksaški tost i jedan umak. Ovakav jasno definisan pristup mu je omogućio da kontroliše troškove, standardizuje kvalitet i izgradi identitet brenda.

Kako Grejvs kaže: "Mi radimo jednu stvar - chicken fingers - i radimo je bolje od bilo koga drugog. Ako pokušate da budete sve za sve ljude, nećete biti posebni.“

Rizik, finansiranje i težak uspon

Grejvs je koristio vrlo agresivan model finansiranja: omogućavao je privatnim investitorima pozajmice sa 15% kamate, a zatim je te ugovore koristio kao osnovu za uzimanje daljih kredita od banaka koje su ih tretirale kao kapital.

Foto:Screenshot/You Tube

Takva strategija bila je visoko rizična - a rizik mu se gotovo obio o glavu tokom uragana Katrine 2005. godine, kada je 21 od njegovih 28 restorana bio privremeno zatvoren. Grejvs je kasnije izjavio: „To je bila glupa strategija i skoro sam izgubio posao… Naučio sam tada da balansiram rizik.“

Uprkos svemu, njegova posvećenost i rad izneli su kompaniju iz krize, a lanac je nastavio ubrzani rast.

Ekonomija kompanije i bogatstvo

Raising Cane’s je postao jedna od najbrže rastućih lanaca brze hrane u SAD. Prema procenama za 2024. godinu, kompanija je ostvarila oko 5,1 milijardu dolara prihoda, uz prosečan promet po lokaciji od čak 6,6 miliona dolara godišnje.

Foto:Screenshot/You Tube

Grejvs i dalje poseduje više od 90% vlasništva, što znači da rast lanca direktno utiče na njegovo lično bogatstvo. Procene njegove neto vrednosti kreću se oko 22 milijarde dolara, čime spada među najbogatije američke ugostiteljske preduzetnike.

Tokom poslednjih godina, isplaćivao je sebi izuzetno visoke dividende, u rasponu od stotina miliona dolara.

Stil vođenja i briga o detaljima

Tod Grejvs je poznat po tome što je izrazito posvećen detaljima. Učestvuje u marketingu, odobrava dizajn restorana, ali i sitnije elemente kao što su igračke za dečije obroke.

Iako lanac broji preko 900 lokacija u 42 američke države, Grejvs ne planira prodaju - želi da zadrži potpunu kontrolu nad brendom. Minimalistički pristup meniju smatra svojom ključnom prednošću, jer omogućava fokus i autentičnost.

Porodičan život i vanposlovni interesi

Grejvs je u braku sa suprugom Gven, koju je upoznao dok je ona upravljala jednim Mekdonalds restoranom. Par ima decu, a Grejvs često ističe da mu je važno da porodica i dalje neguje vrednosti brenda.

Foto:Screenshot/You Tube

Poznat je i po neuobičajenim hobijima. Poseduje trospratnu kućicu na drvetu vrednu oko 400.000 dolara, gde voli da provodi vreme. Takođe kolekcionarski kupuje retke predmete - od vintage šešira do holivudske memorabilije - jer, kako kaže: „To me tera da sanjam, čovek.“

Vrednosti i vizija za budućnost

Iako je Raising Cane’s već ogroman lanac, Grejvs ima ambiciju da prihod kompanije udvostruči i podigne na 10 milijardi dolara, kao i da izađe na međunarodno tržište.

Njegova formula uspeha ostaje ista: fokus, jednostavnost i dosledno sprovođenje identiteta brenda.

Priča Tod Grejvsa dokaz je da se i od jedne, naizgled previše jednostavne ideje, može izgraditi globalno prepoznatljivo carstvo - ako se veruje u viziju i istraje do kraja.

(Telegraf Biznis)