Hiljade ljudi sa Balkana bi moglo ostati bez posla, ali to ne mora biti loše: Evo zašto

Otkako je počela blaga finansijska kriza, uzrokovana ratom u Ukrajini i rastom inflacije nakon (post)pandemijskog perioda, malo je privrednih sektora u Evropi koji nisu osetili posledice. Dodatni pritisak stvara i brzi razvoj veštačke inteligencije, a Nemačka je jedan od najboljih primera zemlje u kojoj se sve ove promene snažno odražavaju na tržište rada.

Najnovije vesti iz najveće evropske ekonomije – u kojoj živi i oko milion ljudi hrvatskog porekla ili državljana – govore o velikim talasima otpuštanja. Nemačke kompanije najavljuju široke programe transformacije i ušteda, a radnici koji se nađu na udaru mogu računati na veoma izdašne otpremnine, piše Handelsblatt.

Teme za vas

Skupi programi restrukturiranja

Prema podacima ovog lista, samo u prvih devet meseci godine kompanije koje su deo berzanskog indeksa DAX potrošile su oko šest milijardi evra na različite programe restrukturiranja. Značajan deo tog novca ide na otpremnine za radnike sa dugim stažom, često i na rukovodećim pozicijama, koje se sada podstiče na dobrovoljni odlazak.

Handelsblatt navodi primer jednog velikog proizvođača automobila, gde se zaposlenima na visokim funkcijama nude izuzetno visoke otpremnine. Tako bi pedesetogodišnji rukovodilac odeljenja, sa dvadeset godina staža i bruto platom od oko devet hiljada evra, mogao da dobije otpremninu i do 400.000 evra.

Sličan pristup ima i drugi poznati proizvođač automobila, koji u sklopu štednje planira da do 2027. smanji broj zaposlenih za čak četrdeset hiljada. I tamo se nude otpremnine koje dostižu šestocifrene iznose.

Hemijski gigant takođe ide u istom smeru – nudi radnicima otpremnine u visini do 52 bruto plate, što u pojedinim slučajevima iznosi oko 420.000 evra.

(Telegraf Biznis/Dnevno)