Šta će se DOGODITI posle OBUSTAVE RADA pogona u Pančevu? Ovo su sve POSLEDICE

Nafta i gas, žila kucavica srpske privrede, ponovo su u centru geopolitičke drame. OFAC licenca za nastavak snabdevanja rafinerije u Pančevu, najvažnija za nesmetan rad NIS-a, još uvek nije stigla, što stvara utisak da je njena sudbina „zamrznuta“ negde u Vašingtonu. Posledice ovog zastoja mogu biti teške – za Srbiju, privredu i hiljade zaposlenih.

Ne samo Vašington, već i Moskva ima svoj udeo u ovom scenariju. Sankcije i blokade ruskih računa sprečavaju kompaniju da proda imovinu, pa je rafinerija u Pančevu, koja je za Srbiju ključna, postala „kamen oko vrata“. Dok Gazprom ostvaruje godišnji profit od 14,8 milijardi dolara, NIS-ovih 153 miliona evra je gotovo neprimetno.

Teme za vas

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno je istakao:

– Nedvosmisleno je da Rusi ne žele da prodaju NIS, i nije novac u pitanju već politika, što će rezultirati prestankom rada rafinerije. Oni gube dnevno 370.000 evra dok rade ovako, i njihova je stvar kada žele da ugase rafineriju. Mi smo dozvolu za gašenje dali jer nema promena odluke iz Vašingtona.

Rafinerija prelazi u „hladnu cirkulaciju“

Zbog nedostatka sirove nafte, rafinerija prelazi iz tople u hladnu cirkulaciju, što znači da njeni pogoni prestaju da rade. Stručnjaci upozoravaju da je ovakav „mirni režim“ kompleksan i skup:

– Nijedna moderna rafinerija ne može da radi na 10% kapaciteta. Ispod tehničkog minimuma procesi postaju nestabilni, katalizatori se oštećuju, a proizvodnja može postati ekološki rizik – objašnjava Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.

Dve vrste konzerviranja postoje, kako navodi Željko Marković: jedna omogućava brz povratak u radni režim, dok potpuno gašenje može trajati više od četiri meseca i ugroziti čitavu operativnost kompanije, uključujući blokiranje računa i rizik od stečaja.

Ekonomista Vladimir Vasić dodaje:

– Ćutanje OFAC-a otvara mogućnost sekundarnih sankcija. Ako država ne preduzme mere, NIS bi mogao da se nađe u situaciji da poverioci traže svoja potraživanja kroz stečaj. To bi direktno ugrozilo radna mesta i energetski sistem zemlje.

Radnici još uvek rade, ali neizvesnost raste

Za sada, oko 2.700 zaposlenih u Rafineriji i Petrohemiji nastavlja da radi, koristeći standardne procedure iz planskih obustava. Deo njih će uskoro morati da iskoristi stare godišnje odmore, a nakon toga može uslediti prinudni odmor. Ukupno, više od 13.000 radnika NIS-a je u potencijalnoj zoni rizika, dok će ekonomske posledice osećati i građani i privreda Srbije.

Nacionalizacija ruske imovine u NIS-u sve više se pominje kao realna opcija. Ovo bi, kako navode stručnjaci, moglo biti rešenje koje štiti nacionalne interese Srbije i obezbeđuje energetsku i ekonomsku sigurnost, po cenu geopolitičkog nadigravanja velikih sila.

– Gašenje rafinerije preti da ugasi ne samo proizvodnju, već i stabilnost čitavog sektora. Država mora da reaguje odlučno, po potrebi i nacionalizacijom, kako bi zaštitila svoje interese – zaključuje Vasić.

(Telegraf Biznis/Blic Biznis)