Hrvati dobili UPOZORENJE kojeg su se BOJALI!

Potrošačke cene u Hrvatskoj u novembru, prema prvoj proceni Državnog zavoda za statistiku, u proseku su više za 3,8 odsto u odnosu na novembar 2024. godine. Inflacija je tako blago ubrzala u odnosu na oktobar, dok podaci Eurostata pokazuju da je Hrvatska u novembru bila druga u eurozoni po visini inflacije. O ovome je za N1 govorio saborski poslanik SDP-a i bivši ministar finansija Boris Lalovac.

Državni budžet za 2026. – visoki rizici

Lalovac se prvo osvrnuo na državni budžet za 2026. godinu.

Teme za vas

– Budžet ima nekoliko velikih rizika. Prvenstveno zbog vrlo niske procenjene stope inflacije. Prošle godine su rekli da će inflacija ove godine biti 2,8 odsto, a na kraju će iznositi oko 3,7–3,8 odsto, jer je kretanje promenilo smer. Veliki je rizik i na rashodovnoj strani budžeta jer nigde nije uključeno 860 miliona evra duga u zdravstvu. To potvrđuje i Hrvatska udruga poslodavaca, a u obrazloženju se ne navodi kako će i kojom dinamikom taj dug biti plaćen. Ovo je ogroman iznos, a niko ne zna kada i kako će se rešavati. Deo se tiče iskorišćavanja EU fondova – ogroman je iznos predviđen za njih. Ove godine potrošićemo oko 3,7 milijardi, a sledeće godine milijardu više. NPOO se mora iskoristiti do 30. juna. Ima mnogo izazova, naročito ako inflacija ne bude onakva kakvu su planirali. Budžet je ministar Primorac jedva zatvorio ove godine – istakao je Lalovac.

Nikad veća socijalna izdavanja

– To je preko milijardu evra. Prošle godine su planirali 500 miliona, a u rebalansu ove godine već milijardu. Nemamo precizne podatke koliko ljudi to čeka, a pitanje je i šta je sa onima kojima nije isplaćeno, a umrli su. U javnosti se govorilo o neskladu između ministra Primorca i Piletića. Ne možete planirati tako veliku stavku, a da nemate realne pokazatelje. Vlada stalno tvrdi da smo na 80 odsto životnog standarda Evrope, a nikad veća socijalna izdavanja u budžetu. Realno stanje u budžetu pokazuje kako ljudi u Hrvatskoj žive – teško, jer moraju više izdvajati za penzije i socijalna davanja. Zašto? Zato što su najugroženiji u inflaciji. Ako se inflacija ne zaustavi, ovo će biti ozbiljan problem – rekao je Lalovac.

Inflacija ozbiljno ugrožava privredu

– Inflacija ozbiljno pogađa konkurentnost hrvatskog turizma, naše glavne industrije i glavnog izvora prihoda za budžet, a takođe i veliki broj zaposlenih. Već prošle godine tokom sezone postavljalo se pitanje da li se povećani troškovi mogu preneti na goste. Turizam je osetljiv sektor. Došli smo do ozbiljne granice i po troškovima i po konkurentnosti. Inflacija ne pogađa samo građane, ona je i postepeni udar na standard, ali i ozbiljno ugrožava privredu – dodaje Lalovac.

Ogroman udar na građane

– Kako zaustaviti inflaciju? Od 1. januara cena električne energije raste 5 odsto, cena dopunskog osiguranja 60 odsto, a ide i Pravilnik o naknadama za upotrebu javnih puteva sa povećanjem od 40 odsto. Vlada u pravilnik ugrađuje da će se sve naknade usklađivati sa inflacijom. Kada preduzetnici to vide, oni će slediti isti model. Kako onda zaustaviti inflaciju? – pita se Lalovac.

On dodaje da će najveći udar na građane doći od lokalne samouprave:

– Prošle godine lokalne vlasti su otišle 300 miliona evra u minus, sledeće godine će takođe biti u minusu. Dižu se komunalne takse, svi ih povećavaju. To će biti ogroman udar na pojedine građane. Ganjamo ekonomski rast, ali svi troškovi se ugrađuju u cene, i to mora da se zaustavi – zaključuje Lalovac.

(Telegraf Biznis/Dnevno)