Kineski mega projekat od 17 milijardi dolara mogao bi da promeni Balkan za sva vremena

Kina navodno planira da iskopа kanal kroz Balkan koji bi povezivao Egejsko more preko reka Morava i Vardar sa Dunavom - čime bi se skratilo rastojanje za transport kineske robe za skoro 1.000 kilometara.

Ipak, projekat se suočava sa nekoliko izazova, a ključni je potreba za saradnjom Srbije, tzv. Kosova, Makedonije i Grčke. Takođe, Turska se protivi ovoj ideji, jer bi završetkom kanala većina brodova prestala da koristi turske moreuze. Kina je predložila veliki projekat pre nekoliko godina kao deo inicijative "Jedan pojas, jedan put" vredan tri triliona dolara. Plan je da se izgradi sistem kanala koji bi povezivao Egejsko more (preko grčke luke Solun) sa Dunavom prateći tok reka Vardar i Morava, piše a1 on mk.

Teme za vas

Ovo bi stvorilo ključni evropski vodeni put koji bi skratio puteve iz Azije, zaobilazeći turske tesnace. Ipak, to bi zahtevalo obimne inženjerske radove i ogromna finansijska sredstva (oko 17 milijardi dolara), uz studije izvodljivosti koje su u toku i pregovore sa Srbijom, takozvanim Kosovom, Makedonijom i Grčkom.

Ključni detalji predloženog kanala:

Trasa: Kanal bi povezivao reku Dunav (Centralna Evropa) sa Mediteranom, odnosno Egejskim morem u blizini Soluna, koristeći reku Moravu u Srbiji i reku Vardar u Makedoniji i Grčkoj.

Prednosti: Smanjuje vreme i troškove transporta, nudi alternativu Bosforu, poboljšava tranzitne ekonomije Balkana i daje Kini strateški pristup evropskoj trgovini.

Inženjering: Potrebno je veliko iskopavanje i dubinsko čišćenje, proširenje rečnih korita i izgradnja novih delova kanala (uključujući vezu kroz oblasti poput Preševske doline).

Status: Studije izvodljivosti koje je završila China Gezhouba Group potvrđuju održivost projekta dok pregovori između Kine i balkanskih zemalja još traju.

Kontekst: Projekat se uklapa u širu strategiju Kine za izgradnju alternativnih trgovačkih puteva (kao što je „Srednji koridor“) kako bi se smanjila zavisnost od tradicionalnih pomorskih tesnaca.

Izazovi i pitanja koja se javljaju:

Troškovi i obim: Ovo je ogroman poduhvat koji zahteva izuzetno velike investicije.

Geopolitički uticaj: Projekat bi mogao da promeni regionalnu ravnotežu moći, oslabi značaj Turske i potencijalno poveća kineski uticaj na Balkanu.

Ekološki problemi: Preoblikovanje rečnih ekosistema i mogućnost preseljenja lokalnih zajednica.

Evropska integracija: Postavlja se pitanje odnosa balkanskih država prema EU u kontekstu moguće jače veze sa Kinom.

Ideja povezivanja Mediterana sa Dunavom datira još iz 1840-ih.

Godine 1907. Sjedinjene Američke Države formirale su inženjersku komisiju koja je razmatrala mogućnost realizacije ovog projekta. Ipak, Balkanski ratovi (1912–1913), Prvi i Drugi svetski rat, kao i Hladni rat, odložili su projekat na neodređeno vreme.

Danas je ulaz iz Mediterana u Crno more pod kontrolom Turske, pa bi svaki takav plan morao da dobije odobrenje Ankare. Zbog toga se Solun smatra idealnom ulaznom tačkom za povezivanje sa Dunavom i ostatkom kineskog trgovačkog puta kroz kanal. Takav potez neizbežno bi smanjio geopolitičku moć Turske u Mediteranu, a istovremeno dao Grčkoj značajnu prednost kao međunarodnom centru za transport i logistiku.

Trasu kanala možete videti klikom OVDE.

(Telegraf.rs)