"Šta smo mi, stoka?": Kupci BESNI zbog onoga što zatiču u prodavnicama u komšiluku

Puna polica mlečnih proizvoda kojima je rok trajanja istekao pre deset dana čest je prizor u tržnim centrima Hrvatske, posebno nakon što je prošla turistička sezona i nakon što se, čini se, trgovci žele rešiti zaliha, i to po punim cenama.

Na ovakvu situaciju u pojedinim hrvatskim prodavnicama građani su skrenuli pažnju medijima, neprijatno iznenađenih situacijom koja se, kako kažu, ponavlja svake jeseni, ali i zabrinuti zbog građana koji ne obraćaju pažnju na datume, a pokvareni jogurt i nije najsigurniji za konzumaciju, posebno onima krhkog zdravlja.

Teme za vas

- Šta smo mi? Stoka? "Drali" su nas cenama celo leto, a sad hoće da nam uvale smrdljivu hranu. Ma da je jedan proizvod, možda bih i shvatila, dogodi se svima, vidim ja da fali radnica u prodavnici, ali baš da sve bude puno onoga što je trebalo da ide u otpis, e, to je već prilično sumnjivo - kaže jedna Marija za Novi list.

Foto: Shutterstock

Brojne prijave

Da to nije izolovan slučaj, potvrđuju i objave Potrošačke platforme "Halo, inspektore", koju je pokrenuo Evropski centar izvrsnosti potrošača – ECIP, u kojima se, između ostalog, upozorava na to kako u Hrvatskoj nikad nije bilo manje brige o sigurnosti hrane nego danas.

- Pošast buđi širi se Hrvatskom. U trgovinskim lancima širom zemlje potrošači sve češće, gotovo svakodnevno, zatiču proizvode koji su postali buđavi iz raznih razloga. Inspektori ne stignu da obave toliko nadzora koliko ima prijava potrošača. Biće ih i sve više jer su kazne koje i kada se izreknu - minimalne ili smešne. Novčane su to kazne koje trgovinski lanci zarade u nekoliko sati, a možda i minuta rada… - navode iz "Halo, inspektore".

Iz te platforme tvrde i da postoje brojne prijave zaposlenih koji se žale da šefovi prodajnih mesta i regionalni direktori zahtevaju da se maksimalno smanji otpis robe, pa se onda, kažu, ostavljaju proizvodi u prodaji debelo nakon isteka roka trajanja, čak i u slučajevima kada piše "najbolje upotrebiti do…".

Foto: Shutterstock

Na policama ima svega i svačega, od ribe kojoj je rok istekao pre 16 dana, a prodaju se i kašice za decu sa isteklim rokom, pa i gumene bombone kojima je rok istekao pre godinu dana. U skladu s tim, smatraju iz "Halo, inspektore", kazne koje predlažu ili određuju državni inspektori, shodno zakonu, trebalo bi da budu znatno veće.

No, kako odgovaraju iz Državnog inspektorata, u skladu sa godišnjim planovima rada, sanitarna inspekcija kontinuirano sprovodi službene kontrole u maloprodajnim objektima i trgovinskim lancima, "prilikom čega se u okviru celovitih ili ciljanih nadzora kontrolišu i rokovi trajanja".

Osim u okviru planova, kontrole se sprovode i na osnovu predstavki, navode u DIRH-u.

Obavezni podaci

- U 2025. godini u području sigurnosti hrane sanitarna inspekcija je sprovela 2.838 službenih kontrola u maloprodaji, od čega se 1.593 nadzora odnosilo na uzorkovanje hrane radi sprovođenja analiza i ispitivanja parametara zdravstvene ispravnosti, prilikom čega se kontrolišu i rokovi trajanja, te 1.617 službenih kontrola u skladu sa unapred definisanim ciljevima službene kontrole kao što su kontrola uslova čuvanja hrane i higijene u objektu, kontrola rokova trajanja, nadzor sistema samokontrole u objektu, uključujući i sistem kontrole rokova trajanja, itd. - navode iz DIRH-a.

U skladu sa opštim načelima propisa o hrani, napominju, informacije na hrani moraju osigurati da potrošači budu informisani pri odabiru hrane koju kupuju i konzumiraju. Takođe, propisima o hrani definisani su obavezni podaci koji se moraju navoditi na hrani, kao što je rok trajanja, kako bi potrošačima omogućili prepoznavanje i pravilnu upotrebu hrane.

Foto: Shutterstock

– Označavanje roka trajanja na hrani propisano je Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2011. o informisanju potrošača o hrani, na način da se rok trajanja hrane označava navodima "upotrebiti do…" ili "najbolje upotrebiti do…". Hrana koja je sa mikrobiološkog stanovišta brzo kvarljiva i stoga je verovatno da će nakon kraćeg razdoblja predstavljati direktnu opasnost za zdravlje ljudi, označava se sa „upotrebiti do” datumom.

Nakon "upotrebiti do" datuma hrana se smatra nesigurnom, odnosno po isteku "upotrebiti do…" datuma hrana je nesigurna za konzumaciju te se ne sme nalaziti na tržištu. Potrošači ne smeju konzumirati hranu po isteku oznake "upotrebiti do…" datuma – objašnjavaju iz DIRH-a.

Zabrana prodaje

Međutim, "najbolje upotrebiti do…" su navodi povezani sa kvalitetom hrane i predstavljaju razdoblje u kojem se može očekivati da će hrana ostati u svojem optimalnom organoleptičkom stanju (izgled, miris, ukus). Nakon isteka tog datuma mogu se očekivati promene u ukusu, mirisu, izgledu ili konzistenciji hrane, ali će hrana i dalje biti sigurna za potrošača, pod uslovom da se čuvala prema uputstvima na ambalaži i da ambalaža nije oštećena.

- Hrana se sme prodavati i distribuirati nakon isteka datuma minimalne trajnosti "najbolje upotrebiti do…" uz uslov da je sigurna - ističu iz Inspektorata.

Sledom navedenog, kontrola i pravilno razumevanje informacija na hrani u pogledu rokova trajanja od strane potrošača izuzetno su važni radi sprečavanja konzumacije nesigurne hrane, kao i nepotrebnog bacanja hrane.

Foto: Shutterstock

- U 2025. godini sanitarna inspekcija u području sigurnosti hrane primila je ukupno 457 predstavki koje su se u nekoliko slučajeva odnosile na istekle rokove trajanja, uglavnom na istekli rok "najbolje upotrebiti do", te vrlo retko na istekli rok "upotrebiti do". U slučajevima kada se zateknu proizvodi isteklog roka trajanja "upotrebiti do", sanitarna inspekcija donosi meru zabrane te se za navedeni prekršaj izriče zakonom propisana kazna u iznosu od 660 evra za pravno lice, te 130 evra za odgovorno lice. Takođe, subjektu u poslovanju s hranom se za navedeni prekršaj može na mestu činjenja prekršaja izreći novčana kazna u iznosu 330 evra za pravno lice, te 60 evra za odgovorno lice - tumače.

Na nivou maloprodaje, kako Novi List saznaje u DIRH-u, sanitarna inspekcija je u 2025. godini pokrenula 61 prekršajni postupak te izrekla 536 novčanih kazni na mestu činjenja prekršaja u iznosu 131.651 evro, međutim, ne vode se zasebno podaci o merama koje su se odnosile na nedostatke u pogledu rokova trajanja.

Prava potrošača

Tomislav Lončar, sekretar Hrvatskog udruženja za zaštitu potrošača, objasnio je koja su prava potrošača kada u trgovini pronađu proizvode sa isteklim rokom trajanja.

- Kada se pronađe proizvod sa isteklim rokom trajanja, najbolje je odmah u trgovini napisati prigovor, a trgovac mora osigurati pribor za pisanje, ili ga poslati na naznačene adrese trgovca mejlom ili poštom. Na takav prigovor trgovac mora odgovoriti u roku od 15 dana, a ako potrošač ne dobije odgovor ili je s njime nezadovoljan, može poslati prijavu državnim inspektorima - govori Lončar i podseća da je trgovac dužan odmah ukloniti sve proizvode kojima je istekao rok trajanja.

Foto: Shutterstock

Premda se obično ljudima ne da "gnjaviti" i vraćati proizvod koji su platili nekoliko evra, svakako bi trebalo, kada se primeti nevažeći rok nakon kupovine, uz račun, zatražiti povraćaj novca, zbog poštenije trgovačke prakse. Odgovornost prodavnice za nadoknadu eventualne štete (npr. zdravstvenih tegoba) uzrokovane konzumacijom takvih proizvoda postoji, objašnjava Lončar, ali sve tegobe treba dokumentovati, po mogućnosti javiti se lekaru i posavetovati se s nekim od udruženja koja daju pravne savete ili sa advokatom.

(Telegraf Biznis/Novi list.)