Država počela da plaća ženama za kućne poslove: Samo 16 dolara mesečno vraća dostojanstvo 118 miliona domaćica

U senci globalnih ekonomskih rasprava, u Indiji se dešava radikalna promena. Država je počela da plaća milionima žena samo zato što brinu o svojim porodicama, potez koji menja politiku, ekonomiju i, što je najvažnije, dostojanstvo žena.

U malom selu u centralnoj indijskoj državi Madja Pradeš, Premila Balavi svakog meseca čeka poruku iz banke. Na njen račun leže 1.500 rupija (oko 16 dolara). To nije plata jer Premila nema formalno zaposlenje. To nije ni klasična socijalna pomoć za najsiromašnije. To je bezuslovni novčani transfer, novac koji država daje ženama priznajući njihov teret koji nose u društvu.

Teme za vas

Za globalne standarde, suma deluje zanemarljivo. Ali za Premilu, taj novac pokriva školarinu za sina, sveže povrće i lekove. Još važnije od onoga šta taj novac kupuje jeste ono šta on donosi: osećaj kontrole, predvidivost i mali deo nezavisnosti u društvu gde su žene finansijski često potpuno zavisne od muževa.

Ovo nije usamljen slučaj. Premila je samo jedna od 118 miliona žena u 12 indijskih država koje su postale deo jednog od najvećih, a najmanje proučavanih eksperimenata socijalne politike na planeti, piše BBC.

Stub stabilnosti

Za razliku od sličnih programa u Meksiku, Brazilu ili Indoneziji, gde je državni novac obično uslovljen time da deca redovno idu u školu ili da porodica padne ispod određene linije siromaštva, indijski model je drugačiji. Uslova nema.

Novac stiže bez obzira na sve, u iznosima od 1.000 do 2.500 rupija (12 - 30 dolara). Iako to čini svega 5 do 12 odsto prihoda domaćinstva, redovnost isplata čini ih ključnim stubom stabilnosti. Administrativno, ovo je postalo izvodljivo tek nedavno, jer sada čak 300 miliona Indijki poseduje sopstvene bankovne račune.

Praba Kotisvaran, profesorka prava i socijalne pravde na Kraljevskom koledžu u Londonu, ističe veličinu ove promene.

- Bezuslovni novčani transferi signaliziraju značajno proširenje režima socijalne zaštite indijskih država u korist žena - kaže.Indija, dugo naviknuta na subvencije za gorivo i žito, sada je zakoračila u sferu direktnog plaćanja ženama za "nevidljivi rad" - održavanje domaćinstva i brigu o porodici.

"Kupovina glasova" ili priznanje neplaćenog rada?

Ovaj talas nije prošao bez političkih kalkulacija. Kritičari ove programe nazivaju "besplatnim poklonima" i otvorenim kupovanjem glasova koji opterećuju državne budžete - 12 država će ove godine potrošiti oko 18 milijardi dolara na isplate, dok se polovina njih već suočava sa deficitom.

Međutim, politička moć ovog novca je neosporna. U Biharu, najsiromašnijoj indijskoj državi, vlada je pred izbore prebacila po 10.000 rupija na račune 7,5 miliona žena. Rezultat? Žene su izašle na birališta u većem broju nego muškarci i donele ubedljivu pobedu vladajućoj koaliciji. Slični obrasci viđeni su u Maharaštri, Odiši i drugim državama.

Ipak, feministkinje i sociolozi u ovome vide nešto dublje od politike: zakašnelo priznanje ekonomske vrednosti kućnog rada.

Prema najnovijim istraživanjima, žene u Indiji provode skoro pet sati dnevno u neplaćenom radu (kuvanje, čišćenje, briga o deci i starima) - to je 7,6 puta više vremena nego što na iste poslove troše muškarci. U državama poput Tamil Nadua i Zapadnog Bengala, ovi transferi se eksplicitno ili implicitno tretiraju kao "naknada" ili priznanje za taj trud.

Gde odlazi novac?

Strahovi da će novac biti protraćen pokazali su se neosnovanim. Istraživanja iz Zapadnog Bengala (2023) pokazuju da 90 odsto žena samostalno upravlja svojim računima, a novac troše na obrazovanje dece, hranu, plin, vraćanje sitnih dugova i hitne medicinske troškove.

Profesorka Kotisvaran objašnjava suštinski efekat ovih transfera.

- Dokazi pokazuju da su novčani transferi izuzetno korisni za žene da zadovolje sopstvene trenutne potrebe i potrebe svojih domaćinstava. Oni takođe vraćaju dostojanstvo ženama koje su inače finansijski zavisne od svojih muževa za svaki manji trošak - kaže.

U Tamil Naduu žene izveštavaju o smanjenju bračnih sukoba i većem duševnom miru. U Karnataki, kažu da se bolje hrane i imaju veći uticaj na odluke u kući.

Važno je napomenuti i ono što se nije desilo: studije nisu pronašle dokaze za strahove da će žene prestati da traže formalni posao. Naprotiv, većina žena i dalje želi pravi, plaćeni posao i poštovanje koje on donosi, ali dok ga ne nađu, ovaj novac im pruža sigurnost.

Put ka osnaživanju

Ovaj eksperiment je još uvek u ranoj fazi. Iako novac sam po sebi ne može da sruši patrijarhalne strukture ili zameni potrebu za radnim mestima, on menja dinamiku moći unutar četiri zida.

Stručnjaci sugerišu da bi sledeći korak trebalo da bude jasnija poruka: ovi transferi nisu milostinja, već pravo i plata za rad koji društvo decenijama uzima zdravo za gotovo.

- Ako se transferi upare sa porukom o priznavanju neplaćenog rada žena, oni bi potencijalno mogli da poremete rodnu podelu rada kada mogućnosti plaćenog zaposlenja postanu dostupne - zaključuje profesorka Kotisvaran.

Mala suma od 16 dolara mesečno možda neće rešiti sve probleme Indije, ali za milione žena poput Premile, ona predstavlja razliku između potpune zavisnosti i prvog koraka ka slobodi.

(Telegraf Biznis)